Italijanski ljulj je poreklom iz Južne Evrope. Gaji se na većim površinama u Evropi, Aziji, Južnoj Americi, Australiji i ostalim delovima sveta. Odlikuje se visokim prinosom, kvalitetnom i ukusnom krmom.
Upotrebljava se prvenstveno za kosidbu, ishranu stoke, u obliku zelene krme i sena. Mora se reći da se odlično koristi i u ispaši. Od njega se pravi kvalitetna silaža. Zauzima značajno mesto u travno-leguminoznim smešama, dobro se kombinuje sa crvenom detelinom.
Koren mu je jak i plitak., ima rastresit bokor, ne stvara rizome i stolone.. Stablo je visoko 30-100 cm, člankovito. Najbolji porast i razvoj postiže na 20-25⁰ C. Na sušu je osetljiv, ali visoke letnje temperature podnosi bolje od engleskog ljulja. Podnosi zemljišta koja su dobro snabdevena vodom za normalan razvoj biljaka. Može se gajiti na područijima gde ima više padavina od 500 mm. Jake i duge suše mu smanjuju prinos.
Na plodnim, dobro đubrenim i pravilno korišćenim površinama može se gajiti do četiri godine. pH u opsegu od 5.0-7.8 je odgovarajući za proizvodnju italijanskog ljulja, aoptimalan pH je od 5.5-7.5
Đubrenju italijanskog ljulja treba pristupiti po pravilu posleurađene hemijske analize zemljišta.Po pravilu na đubrenje i navodnjavanje italijanski ljulj reaguje tako što daje visoke prinose. Prema nekim istraživanjima maksimalan prinos (oko 14 tona suve materije ) se postiže primenom 350-400kg/ha azota. Preporučuje se pri zasnivanju đubrenje sa 80kg/ha fosfora I 100 kg/ha kalijuma.
Setva se obavlja u rano proleće ili ranu jesen na dubinu od 0.5-1.5 cm sa količinom semena od 25-30kg/ha, a količina semena u smešama iznosi od 22-28 kg/ha. Na loše pripremljenim zemljištima, količina semena se povećava od 50-100%. Najveći značaj ima u smeši sa crvenom detelinom i tada u smeši učestvuje do 20%.
Od mera nege treba pomenuti navodnjavanje i prihranjivanje pri čemu se postižu maksimalni rezultati. Posle svakog otkosa treba primeniti 60-90kg/ha azota
Kosidba se obavlja pre klasanja i moguće je dobiti od 4-6 otkosa. Ima brz porast , posle kosidbe ili ispaše dobro se regeneriše. Za seno i silažu trenutak košenja je pre klasanja i tada se postiže najveća količina hranljivih materija . Kada se koristi za ispašu pravi trenutak za početak ispaše kada su biljke visoke 25-30cm.
Kod proizvodnje italijanskog ljulja namenjenog za siliranje treba biti obazriv pošto povećane količine azota mogu uticati na mlečno-kiselinsku fermentaciju.
Primenom više od 150kg/ha azota dolazi do značajnog smanjenja suve materije u silaži, opada količina vodorastvorljivih ugljenih hidrata, a udeo azota se povećava kao i pH što može uticati i na sam proces siliranja i sam kvalitet silaže.
Može se reći da pri prosečnim uslovima u smislu padavina i đubrenja italijanski ljulj, može dati 3-4 otkosa ili 35-45 t/ha zelene ktme ili 8-12t/ha sena
