Ježevica je jedna od najraširenijih trava u skoro svim prinosnim trvanjacima Evrope, Azije, severne Afrike, Australije i dr. Ona je vrlo cenjena kao stočna krma jer je selekcionisan veliki broj kultivara za različite primene: košenje, ispašu, zatravnjivanje voćnjaka, ukrasne i zaštitne tratine.
Minimalna temperatura za klijanje je 4-5⁰C, a intezivan razvoj postiže na 10⁰C. Optimalna temperatura za razvoj je 21 ⁰C. Dobro reaguje na navodnjavanje, a plavljenje ne podnosi. Otporna je na sušu i niske temperature.
Podnosi pH zemljišta od 5,8-8,4.
Biljke su visoke (oko 115cm u prvom otkosu), uspravne sa dosta vegetativnih izdanaka i listova, jako izraženog bokorenja. Vegetativni izdanci dostižu visinu između 80 i 100cm. Stabljike i listovi su sivo zelene boje. Seme je srednje krupnoće sa apsolutnom težinom hiljadu zrna od 1,98g.
Na đubrenje organskim i mineralnim đubrivima ježevica povoljno reaguje. Primena azota dovodi do značajnog povećanja prinosa.
Prema nekim istraživanjima maksimalni prinosi od oko 12t/ha suve materije se postižu primenom oko 300 kg/ha azota.
Đubrenje fosforom kod ježevice je posebno značajno za razvoj korenovog sistema. Opšta je preporuka da se primenjuje od 80-100kg/ha fosfora i kalijuma.
Za proizvodnju krme se seje od 20-30kg/ha na međuredno rastojanje od 12-15cm i na dubinu od 1cm. Valjanje posle setve povećava uspešnost setve. Setva ježevice u smeši sa leptirnjačama značajno povećava prinos i kvalitet krme i setva se obavlja na dubinu do 0,6 cm. Za ispašu se može sejati u smeši sa belom detelinom( 25kg ježevice i 4kg bele deteline po hektaru), za seno i silažu (10-12kg/ha ježevice i 10-15kg/ha lucerke ili 15-18kg/ha ježevice i 8-10kg/ha crvene deteline).
Za livade se koriste sorte sa visokim procentom lista i kasnijim cvetanjem, a za pašnjake se koriste vegetativni tipovi sa mnogo lista u početku vegetacije.
U toku godine može dati 3-4 otkosa.
U žetvi semena su dva problema i to: tendencija opadanja (osipanja) semena jer sazreva nejednako što može dovesti do velikih gubitaka najkrupnijeg semena kao i visoka relativna vlažnost. Žetva semena obavlja se direktno kombajnom pre ili u voštanoj zrelosti zrna, kada se seme pri laganom otresanju počne osipati. To odgovara fazi kada slama počne žuteti 15 cm ispod metlice. Ako se zbog vremenskih prilika zakasni sa žetvom, mogu nastati veliki gubici semena.
