Cena živih tovljenika u Srbiji je od 210 do 220 dinara po kilogramu, a u Evropskoj uniji oko 1,43 evra, što je i razlog povećanog uvoza svinjskog mesa

U prvih sedam meseci ove godine Srbija je uvezla 30 odsto više svinjskog mesa nego u istom periodu 2016, a prošlu godinu smo završili sa neznatno povećanom proizvodnjom i padom potrošnje u odnosu na period od pre dve godine.

Prošle godine prosečno se trošilo 14,8 kilograma svinjskog mesa po stanovniku, godinu ranije taj prosek je bio 14,4 kilograma, a 2014. 17 kilograma po stanovniku. Objašnjavajući zbog čega je došlo do tako velikog rasta uvoza u trenutku kada više proizvodimo i manje trošimo, sekretar Udruženja za stočarstvo pri Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović za naš list kaže da je razlog tome – viša cena kod nas nego u EU.

– Za prvih sedam meseci 2017. jeste uvezeno oko 30 odsto više svinjskog mesa nego za isti period prošle, a razlog je u tome što je kod nas bila mnogo viša cena po kilogramu živih tovljenika, od 210 do 220 dinara po kilogramu, a u EU oko 1,43 evra za kilogram – ističe Budimović.

On kaže da imamo dovoljno za sopstvene potrebe, kao i da smo ove godine izvezli nekih 5.000 tona mesa. Budimović napominje da je cena po kilogramu živih tovljenika trenutno pala kod nas, te da očekuje da će i uvoz mesa biti manji.

Prinudni pokolj

Srbija je, prema podacima PKS, prošle godine proizvela 301.000 tonu svinjskog mesa, što je 23.000 više nego godinu dana ranije. Razlog tome, smatra Branislav Gulan iz Odbora za selo SANU, nije oporavak stočarstva, koliko prošlogodišnji prinudni pokolj.

– Srbija je pre 20 godina 1997. imala 5,1 milion svinja, sada ih imamo 3,1 milion i to je isključivo zbog loše agrarne politike. Politika nam je pojela stoku – napominje Gulan. Prema njegovim podacima, Srbija je 2000. godine imala četiri miliona svinja, a sada samo 3,1 milion.

U analizi koju je uradio za portal makroekonomija.org Gulan ističe da je za dve i po decenije ukupna proizvodnja mesa pala sa 650.000 tona na oko 440.000 tona, a smanjena je i potrošnja mesa sa oko 65 kilograma godišnje po stanovniku na blizu 38 kilograma. Srbija danas, kako tvrdi, raspolaže sa 920.000 grla goveda, što je za 300.000 manje nego 2000, dok je u proteklih 12 godina broj svinja smanjen za više od 600.000. Gledajući ukupno, stočarska proizvodnja u Srbiji prošle godine bila je vredna nekih 1,8 milijardi dolara, što je pad u odnosu na godinu ranije za 1,7 odsto. Od toga 650 miliona dolara ili 36 odsto je bila vrednost proizvodnje u svinjarstvu.

Većina agroekonomskih stručnjaka sa kojima smo razgovarali smatra da bi u ovom segmentu Srbija mogla mnogo toga da učini oslanjajući se samo na svoje snage, jer kako kažu, ovde postoji obrazovana radna snaga, dobar genetski potencijal, ali je neophodno sistemski urediti ovu oblast i pomoći subvencijama domaće proizvođače.

Nerealane priče o izvozu svinja

Priče o velikom izvozu svinja svima deluju nerealno, najviše zbog toga što Srbija još nije ukinula obaveznu vakcinaciju protiv svinjske kuge, iako se, kako je Danas o tome pisao u nekoliko navrata, intenzivno radi na tome. Dok se to ne desi, pa prođu još dve godine posle toga kako bi se svinje očistile u potpunosti, svinjsko meso (osim termički obrađenog) ne možemo da izvozimo u zemlje EU, ali ni bilo koje druge ukoliko bi transport mesa išao preko zemalja članica Unije.

Sve i da možemo da izvozimo, kaže Gulan, EU sada nema potrebu da uvozi svinjsko meso jer imaju 50 miliona svinja viška. Do tada, male količine, prošle godine je to bilo nekih 28.000 tona, svinjskog mesa Srbija izvozi uglavnom u zemlje regiona – BiH, Makedoniju i Crnu Goru.

S druge strane, više nego duplo veći uvoz od izvoza prošle godine uglavnom dolazi iz Evropske unije, pre svih Nemačke, Španije, Mađarske.