Najsigurnija i najefikasnija su krmiva iz vlastite proizvodnje. Njihovo korišćenje je odlučujuće za uspeh gazdinstva. Što je intenzivnija proizvodnja to je i ishrana visoko proizvodnih životinja složenija. Zato unapred planski treba predvideti krmiva koja će predstavljati što kvalitetniji obrok za očekivanu proizvodnju mleka i mesa.

Odgovarajuća ishrana zavisi od sadržaja hranljivih i biogenih materija u krmivima, kao i od stepena njihove probavljivosti.

U ishrani preživara obilno se koriste kabasta krmiva koja kod mlečnih koza čine 50–60% potrebne energije tokom godine. To je i razlog zbog kojeg treba poznavati njihove hranljive specifičnosti kako bi ih znalački mogli što bolje iskoristiti. Zato će  mo u narednom delu o tome izneti deo veoma važnih i neophodnih podataka:

Lisnik belo i crnogorice vredno je voluminozno krmivo. Od maja do početka jula ima hranljivu vrednost (h.j.) kao srednje kvalitetno seno. Znači u 1 kg suve materije ima oko 0,35 hranljivih jedinica. U zelenom lisniku ima 50–60% vode. On poseduje 4–6 % sirovih belančevina i 0,5 do 1,0% kalcijuma, te 0,1 do 0,2% fosfora.

Na pašnjacima se nalazi od bjelogorice: hrast, jasen, dren i klek, a crnogorice uglavnom planika. Vredni su pašnjaci sa crnogoricom jer njezin list i zimi zadrži dobru hranljivu vrednost.

Pašne trave bogate su hranljivim materijama, a što zavisi od zastupljenosti biljnih asocijacija (0,15 do 0,18 h.j. u 1 kg). Sadrže 2–3% sirovih belančevina, te 1–2% kalcijuma i 0,2–0,4 % fosfora.

Stočne žitarice poseduju veliku energetsku vrednost, pa su nužne u obroku kod visoke proizvodnje mleka ili mesa.

Kukuruz je glavno stočno krmivo, a njegova hranljiva vrednost iznosi 1,3 h.j. Sadrži 60–80% ugljenohidrata, te 5–8% probavljivih belančevina i 1 do 1,5% minerala.

Ječam sadrži 1,2 h.j. u 1 kg. Približno isto probavnih belančevina i minerala kao i kukuruz. Kao osnovno krmivo treba koristiti silažu od prekrupe sirovog klipa kukuruza.

Uljane pogače i sačma bogate su sa probavljivim belančevinama, pa se daju kao dopunska krmiva kod visoke proizvodnje mleka i mesa. Koristi se sojina, suncokretova i druge sačme. One sadrže 25–40% probavnih belančevina, 1–3% ekstraktivne masti i 4 – 6% mineralnih materija (kalcijuma 0,50% i fosfora 0,7 do 1,5%).

Krmne smeše predstavljaju potpuni obrok, sadrže sve materije neophodne za proizvodnju. Na farmi neophodna komponenta je kukuruz, kao sastavni deo krmnih smeša. Primjer krmne smeše:

Smeša po varijanti I davala bi se kozama F1 generacije, a varijanta II kozama F2 generacije. Prva sadrži 1.1 h.j., a druga 1.2 h.j., te jedna i druga oko 10% svarljivih belančevina.

Ukoliko nedostaje nekih krmiva tada kukuruz čini glavni sastojak. U svakom slučaju treba staviti u smešu potrebne minerale i vitamine.

U 1 kg navedenih smesa ima dovoljno energije i belančevina za proizvodnju 2 litra mleka.

Vitamini su bitni u obroku, jer u organizmu učestvuju kao katalizatori pri čemu imaju veliku aktivnost i potrebni su za održavanje normalnih funkcija u njemu.

Razlikujemo vitamine rastvorljive u masti (A, D, C i K) i rastvorljive u vodi (vitamini B–kompleksa i C–vitamin). Prvi su značajni za izgradnju tkiva, a drugi se kao sastavni deo fermenata uključuju u procese razmene materija.

Za preživare je značajno to da u vodi rastvorljive vitamine mogu sintetizovati uz pomoć buragove mikroflore, a što nije slučaj sa vitaminima rastvorljivim u mastima (izuzetak je vitamin K).