Barbadoski oraščić (Jatropha curcas) je vrsta cvetne biljke iz porodice mlečika, Euphorbiaceae, poreklom iz tropske Amerike. Gaji se u tropskim i suptropskim poručjima širom sveta, a u nekim područjima je naturalizovana. To je otrovna biljka, raste izuzetno brzo u obliku poluzimzelenog šiblja ili malog drveta, a visina ne prelazi 6 metara. Veoma je izdržljiva i otporna na visok stepen neplodnosti zemljišta i kontaminacije tla. Uspeva da preživi tamo gde nijedna druga biljka ne može, pa može da se gaji čak i u pustinjama zbog otpornosti na visoke temperature. Uprkos otrovnim svojstvima, lišće biljke se koristi u narodnoj medicine protiv bolova u stomaku, bolesti desni i grla, bolove u leđima, i kao laksativ.
Seme koje nije jestivo sadrži od 27 do 40 % ulja od kojeg može da se proizvodi bio-gorivo. Ulje se sastoji od oleinske i linolne kiseline i, u manjem procentu, palmitinske i stearinske kiseline. Osim toga, semenke sadrže i saharozu, rafinozu, glukozu, fruktozu i proteine. Kada kapsula menja boju od zelene ka žutoj, seme je zrelo.
Kultivacija je jednostavna pošto biljka uspeva i na šljunkovitim, peskovitim i slanim zemljištima. Puna klijavost počinje nakon devet dana, dodavanje đubriva u toj fazi može da ima negativne efekte, ali je korisno nakon klijavosti. Upotreba pesticida nije neophodna zbog fungicidnog svojstva biljke. Prvi plodovi se dobijaju za 9 do 12 meseci, dok se najbolji prinosi postižu posle dve do tri godine. Ako se sadi uz ogradu, prosečan rod je 0,8–1 kg/m². U prvoj godini rodi samo 0,4 t/ha, a nakon treće godine, rodi i više od 5 tona. Životni vek biljke je oko 40 godina. Preporučuje se sadnja 3.030 biljaka po hektaru.
Idealna temperature gajenja je 20– 40°C, mada su i temperature od 10° do 50°C prihvatljive. Ne preporučuje se gajenje biljke na područjima koje zahvata mraz. Idealna količina padavina je od 1.000 do 1.500 mm godišnje, ali je 600–3.000 takođe prihvatljivo. Optimalno za biljku da sušni period traje do 4 meseca, ali može da izdrži i do 7 meseci.
Nemački naučnici sa Univerziteta Hohenhajm tvrde da bi ukoliko se zasade milioni hektara barbadoskog oraščića, biljke koja „jede“ ugljenik, proces globalnog zagrevanja mogao da se preokrene. Tajna leži u sposobnosti biljke da razvije veliki korenski sistem i za sebe veže ogromne količine ugljenika. Istraživanje je pokazalo da su milioni hektara biljke Jatropha curcas, na priobalnim i suvim terenima idealan način da se rešimo ugljen-dioksida, a kako ne bi bile konkurencija poljoprivredi, ugljenične farme bi bile koncentrisane u suvim i priobalnim oblastima. Ukoliko bi zamisao uspela, oraščić bi mogao da zarobi između 17 i 25 tona ugljen-dioksida po hektaru svake godine, i to tokom 20 godina od sadnje. Ukoliko se 730 miliona hektara zemlje (pet odsto ukupne površine kopna na Zemlji) zasadi oraščićem, proces povećanja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi bio bi ne samo zaustavljen, već bi se za 20 godina znatno smanjila količina koja je već u atmosferi.
Ukupan trošak ugljenične farme bio bi oko 50 evra po „zarobljenoj“ toni ugljenika, što se smatra razumnom cenom za sprovođenje poduhvata koji bi mogao da spase svet. U raznim priobalnim i pustinjskim oblastima u Meksiku, Namibiji, Saudijskoj Arabiji i Omanu postoji oko milijardu hektara zemljišta pogodnog za ugljenične farme.
- Zbog dugačkog korenja štiti od erozije
- Koristi se kao bio-gorivo (bio-dizel, bio-kerozin)
- Dobro raste u slanim uslovima, tolerantna je na sušu
- Otporna je na štetočine i bolesti
- Potencijal gajenja na iskorišćenim i marginalnim zemljištima
- Energetski je usev
