Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje “Serbia organika” održaće okrugli sto na temu “Primer dobre proizvođačke prakse – iskustvo organskog proizvođača” u ponedeljak 4. decembra 2017 u prostorijama Privredne komore Beograda. Ovaj skup podržava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u okviru projekta „Podržimo organsko“.
Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u organskoj proizvodnji u mestu Taraš kraj Zrenjanina, Gordana Šokšić će svima koje zanima kako da započnu organsku proizvodnju predstaviti svoja iskustva i upoznati prisutne sa izazovima, ali i prilikama i mogućnostima koje nudi organska proizvodnja u Srbiji. Biofarma Šokšić se od 2006. godine bavi proizvodnjom raznog povrća, voća kao i organskih jaja, i pravi je primer uspešnog porodičnog poslovanja. Gazdinstvo je postiglo uspešan plasman prozvoda, pa će uputiti prisutne i o aktuelnim mogućnostima za plasman i trendovima na domaćem tržištu organskih proizvoda, navode organizatori.
Organsko tržište je jedno od najbrže rastućih tržišta i prema poslednjim podacima organizacije IFOAM-a (Svetska organizacija za organsku proizvodnju) u 2015. je njegova vrednost iznosila više od 80 milijardi dolara (75 milijardi evra), a proizvodnja se odvijala na skoro 51 milion hektara u svetu. Vodeće organsko tržište su Sjedinjene Američke Države sa 35,9 milijardi evra, prati ih Nemačka (8,6 milijardi evra), Francuska (5,5 milijardi evra) i Kina (4,7 milijardi evra). U 2015. većina velikih tržišta je imala dvocifren rast. Najveći potrošači organskih proizvoda su Švajcarci (262 evra), a Danska ima najveći udeo organskih proizvoda na tržištu od 8,4 odsto.
Srbija se još uvek ne može pohvaliti dvocifrenim rastom tržišta, ali je evidentno da se potražnja i ponuda povećavaju iz godine u godinu. Prema podacima iz 2016. trenutno se je pod ovom proizvodnjom 14.359 hektara, od čega najveću površinu obuhvata proizvodnja žitarica, zatim voća, navodi „Serbia organika“.
Vrednost izvoza organskih proizvoda prema podacima Uprave carina je u 2016. godini iznosila nešto manje od 19 miliona evra. Tradicionalno, najviše se izvozi sveže i voće niskog stepena prerade: smrznute malina, višnja, borovnica, jagoda, kupina, zatim koncentrati voćnih sokova, od čega najviše od jabuke, sušeni proizvodi: malina, kupina, višnja, lekovito bilje, pečurke.Vrlo malo izvozimo gotove proizvode.
Od voćnih vrsta u 2016. godini najviše je izvezeno smrznute maline – 10,1 miliona evra, smrznute kupine – 1,5 milion evra i sveže organske jabuke u vrednosti od 717.400 evra.
Od prerađevina od voća najviše je izvezeno koncentrata od jabuke u vrednosti 1,6 milion evra, sušenog voća – 2,2 miliona i pirea od višnje, kupine, maline, šljive u vrednosti od preko 846.000 evra. Određen broj domaćih kompanija uspešan je u plasmanu organskih proizvoda na inostranim tržištima, međutim potencijal koji Srbija ima u pogledu proizvodnje i izvoza organskih proizvoda nije dovoljno iskorišćen, ocenjuju u ovoj organizaciji.
Za dodatne informaciji o Nacionalnom udruženju za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“ posetite www.serbiaorganica.info.
