Crvena detelina je stara kultura. U našoj zemlji je najznačajnija krmna kultura posle lucerke, i može dobro da zameni lucerku gde su manje povoljni uslovi kao što su veća vlažnost i kiselost zemljišta. Vreme korišćenja je kraće u odnosu na lucerku. Daje visoke prinose krme od 10-12 t/ha sena odličnog kvaliteta. U proseku sadrži do 17% sirovih proteina, bogata je provitaminom A i vitaminima C, D, E, K, B.
Gajenje crvene deteline ostavlja zemljište čisto od korova, u rastresitom stanju i obogaćuje ga azotom. Količine azota koje crvena detelina može fiksirati se kreću prema različitim ispitivanjima od 76-389 kg/ha/godišnje.
Ima umerene zahteve prema temperaturi, dok su zahtevi prema vodi veliki. U predelima gde je godišnja količina padavina ispod 500mm ne daje zadovoljavajuće rezultate. Najbolje rezultate daje na zemljištima čija se pH kreće od 6-6.5
Najbolji predusevi su joj đubrene okopavine i strna žita, a sama je dobar predusev za većinu drugih biljaka. Osnovna obrada se izvodi što ranije na dubinu od 30-35cm. Predsetvena priprema zeljišta se obavlja u leto ili jesen u zavisnosti kada se seje, a cilj je sitnjenje i ravnanje zemljišta radi omogućavanja izvođenja kvalitetne setve.Celokupna količina P-fosfora od 80-120kg/ha kao i K-kalijuma od 80-100kg/ha se unosi pod osnovnu obradu. N-azot u količini od 30-60kg se delom unosi pri osnovnoj obradi,a ostatak pri setvi.
Setva se obavlja u proleće ili krajem leta kako bi se biljke dovoljno razvile do zime. Može da bude omašna- ručna i tada je količina semena od 20-25 kg/ha dok ako se setva obavlja pneumatskim sejalicama onda je dovoljno12-15kg/ha i to na dubinu od 1-2 cm.
U toku prve godine iskorišćavanja crvena detelina može dati dva otkosa ako je setva bila u proleće. U drugij i trećoj godini daje obično 3-4 otkosa. Prinos zelene krme se kreće od 40-50 t/ha , a sena 10-12 t/ha. Maksimalan prinos krme je u drugoj godini života.
Detelina i za zdravlje
Crvena detelina bogata je mineralima i vitaminima, ali pre svega izoflavonima koji imaju pozitivne efekte na simptome menopauze.Izoflavoni su biljni nutrijenti od kojih su najaktivniji daidzein i genistein, formononetin i biohanin A . Poznati su još i kaofitoestrogeni odnosno biljni estrogeni. Oni imaju sposobnost da se vezuju za estrogenske receptore u telu i tako utiču na njihovo dejstvo. Na taj način smanjuju se sve one neprijatnosti vezane za klimaks, ali i za PMS.
