Tokom zimskog perioda dešava se da pčele ne opšte sa okolinom u dužem vremenskom periodu. Za to vreme,  u crevima pčela se gomilaju nesvarljive materije koje ih opterećuju.

Na pojačano gomilanje nesvarljivih materija,  značajno utiče pojačana potrošnja nekvalitetne hrane,  koja je često izazvana uznemiravanjem pčela,  što bi trebalo maksimalno izbegavati.

Za dobro zimovanje pčela,  važno je da zadnje crevo pčela tokom zime bude što je moguće manje opterećeno nesvarljivim materijama.

Prisustvo nesvarljivih materija u zadnjem crevu pčele,  značajno povećava smrtnost pčela i pojavu nozemoze. Da bi zadnje crevo bilo što je moguće manje opterećeno, potrebno je da pčele često imaju pročisni let što nije uvek moguće, da zimuju na zalihama kvalitetne hrane, da tokom zimene budu uznemiravane i tako povećavaju potrošnju hrane…

Da bi šteta od nagomilavanja nesvarljivih materija u zadnjem crevu pčele bila što je moguće manja, priroda je kroz evoluciju pčele, toliko usavršila pčelu, da joj je u epitel zadnjeg creva ugradila ćelije koje iz nesvarljivih materija upijaju vodu i na taj način smanjuju zapreminu nesvarljivih materija. Sa manjom zapreminom nesvarljivih materija, u zadnje crevo može da bude smeštena veća količina, što omogućava duži ne izlazak pčela na pročisni let bez posledica.

Ruski zoolog V.V.Alpatov je dokazao:

,,Pčela koja miruje utroši 8mm 3 kiseonika u 1 minutu. Pčela u pokretu pod istim uslovima utroše 36 mm, 3 kiseonika u 1 minutu. Uzbuđena pčela utroši 520mm, 3 kiseonika u 1 minutu. Odnos min. I max.1:140, dok kod čoveka 1:10. ,,Otkud je izražavanje potrošnje u mm 3 kiseonika? Otuda što potrošnja kiseonika vezana za potrošnju hrane. Srazmerno potrošnji kiseonika pčele trošei hranu, a samim tim zimi opterećuju i crevo pčele.

Izračunavanjem atomske i molekularne mase dobijamo da za potrošnju 1000 grama meda potrebno 982 grama kiseonika,  a dobija se 1257 grama ugljen dioksida i 725 grama vode u obliku vodene pare. Tom prilikom se oslobađa toplota koja greje pčeletokom zime.

Znači važno je maksimalno mirovanje pčela bez ikakvog uznemirenja. Najniži stepen uznemirenja je fizičko uznemirenje kao što su lupkanja, kuckanja, potresi saobraćajnih vozila, otvaranja pčelara, udari vetra, uznemirenje od strane divljih i domaćih životinja i slično. O ovome treba pčelar da pazi kad bira mesto za postavljanje pčelinjaka.

Za pčelinjak je važno,  da tokom zimskih meseci bude na mestu gde će sunce da ga greje što je moguće duže tokom dana. Na taj način će se pčelama omogućiti dakoriste,  i najmanju mogućnost izlaska na pročisni let. Jače uznemirenje je prerada hrane i najjače negovanje legla.

Zašto je prerada hrane veliko uznemirenje za pčele? Preradahrane sahoroze odnosno složenog šećera pčele vrše uz pomoć fermenata koje luče i toinvertaza, dijastaza i katalaza. Ivertaza omogućava razlaganje saharoze, dijastaza
omogućava razlaganje skroba u nektaru a katalaza omogućava zrenje meda van košnice odnosno u kantama posle vrcanja. Fermente invertazu, dijastazu i katalazu luče pčele starosti između 20 i 30 dana.

Znači ako želimo preradu hrane u košnici bilo nektara iz prirode bilo sirupa ili pogača moramo u košnici imati masu pčela između 20 i 30 dana starosti.

Drugi važan faktor je temperatura u košnici pri kojoj pčele vrše preradu odnosnoinvertovanje hrane a to je 34 do 35 stepeni što odgovara temperaturi pri kojoj se negujeleglo. Ako kasno u jesen i tokom zime nemamo masu pčela starosti izmedju 20 i 30 dana koje luče fermente i nemamo temperaturu u košnici izmedju 34 i 35 stepeni onda ne trebani dodavati hranu na preradu. Posebno je štetna hrana koja sadrži veliki procenat suvog šećera kao što su pogače u čije spravljanje učestvuje i preko 80 % suvog šećera.

Evo šta osuvom šećeru kaže ruski profesor Taranov u svojoj knjizi «Hrana i ishrana pčela» na 120.strani ( prevod SPOSa ): «Ispitivanjem je utvrđeno da pčele ne rastvaraju šećer vodom iz medne voljke, nego sekretom pljuvačnih (ždrelnih, mlečnih) žlezda. U hrani,koju su pčele pripremile iz suvog šećera, nađeno je mnogo fermenata ( invertaze idisjataze) malo vode (15,8%), veoma visok invertni broj (663), mnogo saharoze (7%).

Na taj način, pri rastvaranju kristala šećera mnogostruko se napreže delatnost sluznih žlezda pčela, što vodi njihovom prevremenom starenju i uginuću. (podvuko M.Š.) Premda prihranjivanje suvim šećerom privlači i svojom jednostavnošću, ono se ne preporučuje kao nadražajno ni u proleće ni u jesen.» Zato je važno da se pčele zimskom zalihom hrane obezbede na vreme izimske pčele ne opterete preradom.

Zimske pčele treba da žive što je moguće duže da sačekaju smenu generacija,  i da iz svog organizma odgaje prve prolećne pčele koje će nastaviti dalje negovanje novog legla. Znači što se više i duže sačuvaju zimske pčele to će efekat na negovanju novog prolećnog legla biti veći. Apsolutno je dokazano,  da je najveće raubovanje pčela i njihovo skraćenje života izazvano negovanjem legla. Iz tog razloga pčele u periodu velikog odgajivanja legla kratko žive dok u perodu kada nemaju legla ( ako se u društvu sparuje matica iz matičnjaka ) pčele žive znatno duže.

Obično pčelari primete da se broj pčela ne smanjuje iako nema novog leženja. Ako se sve ovo ima u vidu onda je jasno zašto je priroda pčeli odredila apsolutni mir ( bez ikakvih aktivnosti, bez prerade hrane i bez negovanja legla ) tokom zimskih meseci. Za početak prerade hrane odredila je period, kada se u društvima pojave pčele starosti 20 dana, kada se temperatura u klubetu digne na 34 do 35 stepeni,  i kada iz prirode kreću prvi unosi u vidu nektara. Znači matica u proseku početkom januara, kada počne da duža dan, počinje sa polaganjem jaji iz kojih će zimske pčele trošeći svoj  organizam da odneguju nove pčele koje će da se legu počev od početka februara,  i koje će da budu sposobne da luče fermente krajem februara,  ili početkom marta.

Za to vreme se u košnici razvija veća količina legla koja i u većem delu košnice diže temperatura na 34 do 35 stepeni. U to vreme u prirodi se pojavljuje i prvi unos,  i u to vreme je potrebno i poželjno dodavati pogače kao stimulativno sredstvo. Na kraju možemo zaključiti,  da za dobro zimovanje pčela pčelinjak ne treba postavljati blizu puteva i pruga,  tako da na njih ne utiče prolazak vozila, da bude zaštićen od vetrova, od divljih i domaćih životinja, da se pčelar uzdrži od česte posete, otvaranja lupkanja i kuckanja u cilju provere kao i svih drugih fizičkih uznemirenja. Drugo, zimsku zalihu hrane obezbediti na vreme tj. najkasnije početkom septembra,  i dalje ostaviti pčele da zimuju na medu, troše prema svom nahoćenju i počnu i razvijaju leglo prema svojim odlukama i uticaju prirode.

Početak stimulativnog prihranjivanja prilagoditi početku očekivane paše tj. prema Taranovu 51 dan pre početka očekivane paše.