Pre nego što se odlučite da sakupljate propolis treba da imate na umu ove činjenice

Ilustracija: Propolis granule, foto: https://132862-383012-3-raikfcquaxqncofqfm.stackpathdns.com
Ilustracija: Propolis granule, foto: https://132862-383012-3-raikfcquaxqncofqfm.stackpathdns.com

Propolis je proizvod pčela u obliku smolaste materije koju pčele sakupljaju sa raznog drveća. Cilj sakupljanja propolisa kod pčela je zatvaranje pukotina na košnicama, pričvršćivanje ramova u košnici, oblaganje ćelija u kojima matica polaže jaja, a ponekad za balsamovanje mrtvih neprijatelja pčela koji su ušli u košnicu i stradali. Ljudi propolis koriste u humanoj medicini i veterini, zatim za proizvodnju kalemvoska, za razna lakiranja i drugo.

Propolis je po poreklu proizvod pčela, ali ga one ne proizvode već sakupljaju sa pupoljaka različitih biljaka i dodaju sekrete telesnih žlezda. Često nazivan lepljivom smolom,  zato što je na temperaturi od preko 20 stepeni,  mek i savitljiv. Iz tog razloga pčele ga najviše sakupljeju u toku leta i jeseni,  kada nejčešće temperatura prelazi 20 stepeni, a u toku dana od 10 do 16 časova. Po hladnom vremenu propolis je u čvrstom stanju i pčele ga nemogu sakupljati. Cilj sakupljanja od strane pčela je za njihove potrebe i to: kao gradivni materijal mešaju ga sa voskom, zatvaraju otvore pukotine na košnici koje su rastojanja manjih od 4 mm, pričvršćuju ramove, oblaganje ubijenih neprijatelja (sitnih životinja, miševa, leptira i slično ) u košnici, da ne bi došlo da raspadanja i zagadjenje unutrašnjosti košnice. Možda najvažnija uloga što služi kao dezinfekciono sredstvo u košnici,  posebno dezinfikuju i poliraju očišćene ćelije pre nego što matica u njima položi jaja, a zatim i kod zatvaranja legla.

Ilustracija: propolis, foto: https://draxe.com/
Ilustracija: propolis, foto: https://draxe.com/

Pčele ovo koriste zato što propolis po svojoj prirodi ima antibakterijski i protiv gljivični efekat. To svojstvo propolisa uticalo je na ljude, počev od pčelara pa sve do savremene medicine,  da ga koriste u terapijske svrhe kod mnogih bolesti. Pošto je propolis nalazio sve veću primenu u medicini, veterini, kozmetici, kao i još u nakim granama industrije, to su pčelari počeli da ga sakupljaju i koriste kao još jedan pčelinji proizvod koji se može oprihodovati.

Pre nego što se pčelar odluči da sakuplja proplis treba da ima na umu neke činjenice.

Sakupljanje propolisa je za pčele mukotrpan posao,  i pčele se mnogo iscrpljuju na njegovom sakupljanju. Sam postupak rada pčele kao jedinke po otkrivanju izvora propolisa je sledeći: Prvo ga donjom vilicom teglje, istežu ga u konce, kako bi ga prekinule, odnosno odvojile ili odvojile deo ( parče ), koji zatim kandžama nogu preko srednjih nogu pažljivo transporuju do korpica zadnjih nogu kojim ga prenose u košnicu. Taj proces traje dugo, da pčele često moraju da se vrate u košnicu kako bi uzele hranu a zatim se vratile i nastavile rad. Već na ulazu u košnicu najčešće sačekuju kućne pčele koje preuzimaju tovar i omogućavaju izletnici da se odmori od napornog posla. Kod donošenja nektara i cvetnog praha to nije slaučaj pa je ovo svojevrsno priznanje težine poslova koje pčele rade na sakupljanju i donošenju propolisa.

Pčele sakupljaju propolis zbog svojih potreba za propolisom u košnici,  i pčelar nikako nesme preterati u oduzimanju,  i tako pčele ostaviti bez potrebnih količina. Preteranim oduzimanjem propolisa ugrožava zdravlje pčela na koje važnu ulogu ima upravo sakupljeni propolis. Naročito je važno ne oduzimati propolis na 60 dana pred zazimljavanje tj.  za naše uslove ne oduzimati posle prvog septembra.  Kad se govori o sakupljenim količinama po jednom društvu smatra se da je normalno,  da jedno društvo može da da bez problema 50 do 200 grama u toku jedne pčelarske sezone. Najveću količinu propolisa pčele odlažu iznad gnezda tj. na delovima košnice u gornjoj zoni (poklopna daska, satonoše ramova i slično ).

Najjednostavniji način sakupljanja propolisa je struganje sa unutrašnjosti košnica prilikom pregleda društava kao i sa ramova prilikom njihovog vadjenja i eventualne zamene.

To je jednostavno struganje nalepljenih količina propolis na raznim mestima i delivima košnica. Za takav propolis se kaže da nije čist propolis jer sadrži čestice voska, cepljike drveta od košnice, delove mrtvih pčela i drugo. Takav propolis se obično koristi za rastvaranje u alkoholu jer se posle rastvaranja cedjenjem mogu odstraniti primese. Pčelari često da bi sakupili više propolisa namerno povećavaju otvore na košnicama.

Jedan od načina je i stavljanje čačkalica izmedju plodišta ( medišta ) i poklopne daske na sva četiri ugla.

Za sakupljanje propolisa velike čistoće koriste se razne rešetke i mrežice koje se postavljaju u unutrašnjost košnice, najčešće horizontalno na satonoše gde pčele odlažu doneti propolis. Među pčelerima je najpoznatiji Lajkortovi ramovi nazvani po pčelaru Lajkortu koji ih je prvi upotrebio. Radi se o ramu u kome su naređane i pričvršćene drvene šipke promera od 4 do 6 milimetara a na rastojanju 3-4 mm (slično matičnoj rešetki ali sa manjim rastojanjem gde pčela nemože proći ). Ovaj ram se koristi umesto poklopne daske,  ali se preko njega može postaviti poklopna daska ( ili slično, cerada, folija … ) s otvorom za ventilaciju koji pojačava propolizaciju rama. Pčele će u ram izmedju drvenih šipki lagerovati propolis zatvarajući prazan prostor. Kada se na ramu sakupi dovoljno propolisa treba ga zameniti drugim praznim ramom. Skinuti ram sa propolisom se zamrzava i zatim se vadi i propolis iskucava na sto. Nedostatak ovih ramova što se šipke često krive ili lome pa povećavaju rastojanje praznog prostora i zato što je teška njihova serijska proizvodnja a pojedinačna mukotrpna. Mnogo veću i značajniju primenu imaju plastične mrežice gde se prvo masovno počelo od mrežice “komarnika”. Sa pojavom plastične mreže ( komarnika ), na tržištu pčelari su počeli da je koriste kao sakupljač propolisa. Plastičnu mrežu su postavljali na satonoše ispod ili umesto poklopne daske a kada bi je pčele nalepile propolisom mrežu su povlačili i stavljali u zamrzivač. U zamrzivaču propolis na mreži je postajao krt tako da uvijanjem mreže propolis puca i pada na ravnu površinu gde ga je lako pokupiti.

Na tržištu se sve više nude razne plastične savitljive ploče koje se koriste za sakupljanje propolisa. Princip rada je isti kao i sa mrežicom. U košnicu se u zavisnosti od tipa košnice plastična ploča postavlja sa strane ili gore na satonoše. Ploča je napravljena sa klinastim prorezima u koje pčele ubacaju propolis. Pčele ustvari instiktivnim ponašanjem zatvaraju otvore koje nemogu fizički da brane, odnosno da postave stražu, popunjavaju dodatu plastičnu ploču sa prorezima propolisom. Iz iskustva sam zaključio da pčele mnogo više popunjavaju proreze na ploči ako je plastična ploča pokrivena platnom ( cirada i slično ). Na količinu sakupljenog propolisa utiče više faktora: rasa pčela ili sklonost ka sakupljanju propolisa, stanje pašnih prilika tj.propolisa u prirodi, godišnjeg doba, konstrukcije košnice tj njene ventilacije, stanje vremenskih prilika ( pre svega visoka temperature ) kao i stanje ( jačine ) društva. Dalji postupak oduzimanja propolisa kao i kod mrežica podrazumeva zamrzavanje plastičnih ploča i njihovo uvijanje kako bi zamrznut sada krt propolis otpao na ravnu površinu. Plastične ploče ( mrežice ), služe za dugotrajnu ( višegodišnju ) upotrebu, sve dok plastika ne počne da puca ili da se lomi.