Bogdan pravi pilulu budućnosti

Na sajmu pčelarstva koji je skoro održan na Tašmajdanu razgovarali smo sa  Bogdanom Čemerlićem, iz Višljićeva kod Šida.

-Od pčelinjaka može da se živi, ali je potrebno mnogo rada, strpljenja i upornosti. Pčelarstvo može biti šansa za mlade ljude koji su bez posla, ali, pre svega, ovaj posao treba voleti, a zatim biti vredan i dosta učiti. Brze zarade nema, a u današnje vreme mnogi očekuju da odmah zarade bogatstvo, priča nam Bogdan.

Pčelarstvom se bavi već tridesetak godina, a ističe da je krenuo od nule. Dobio je na poklon dve košnice, od kojih je napravio šest. Njegova supruga kada je izračunala  koliko su dobili polena i meda, i koliko su zaradili, došla je na ideju da kupe još, a i u tom trenutku oboje su bili  nezaposleni, sa malim detetom. Nakon toga, su počeli ozbiljno da se  bave pčelarstvom i da šire svoj biznis.

Sada imaju 500 košnica,  najviše sakupljaju  polen, a imaju i meda. Bogdan ističe da je seleći pčelar, seli jedan pčelinjak od 100-120 košnica na lipi, uljanoj repici i u blizini  kuće ima suncokret i  nešto šume.

-Ova godina je malo bolja što se tiče meda kada uporedimo sa prethodnom, a što se tiče polena je lošija, jer je bilo puno sušnih dana, priča nam Bogdan.

Polen ili cvetni prah je proizvod biljaka koji pčele sakupljaju. Ukus i boja polena zavise od biljke od koje potiču. Polen je izuzetno bogat hranljivim materijama, među kojima su belančevine, masti, enzimi, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije, fermenti i druge aktivne komponente. Zbog toga je polen veoma koristan dodatak u lečenju mnogih oboljenja. Polen treba čuvati na suvom, hladnom i tamnom mestu, po mogućstvu u hermetički zatvorenim sudovima. Polen se može koristiti potopljen u vodi, mleku ili čaju. Najbolje je da se polen koristi samleven i pomešan sa medom, jer mu se u tom slučaju poboljšava ukus i dopunjuje korisno delovanje.

Na Sajmu  su izložili šest vrsta meda, suncokretov, lipov, med od uljane repice, šumski, bagremov i livadski med. Imaju i likere,  prave orahovaču, propolis kapi i polen. Polen dosta prodaju njihovim mušterijama koji su došli da posete sajam na Tašmajdanu,  tačnije izlagačima, koji kupuju od njih pa kasnije preprodaju. Dosta polena prodaju i pčelarima, posebno mleveni, koji pčelari uzimaju za izradu  pogača za pčele. Bogdan je i predsednik pčelara udruženja Šid, takođe je i član SPOS-a .

U Šidu ima oko 50 članova, nažalost opada broj jer kako on kaže stari umiru, a mladi ne žele da nastave da se bave ovim poslom. Slabo daje med pogonu u Rači,  ne zato što nema meda,  ima dosta livadskog meda i suncokretovog,  ali to pogon ne želi da kupi, oni žele bagremov, a njemu je potreban za stalne mušterije i za sajmove.

Pitali smo ga kao se bori sa varoom?

-Kada je u pitanju veroa, najveća opasnost kod pčela, radim prolećni  tretman letvicama, a zimski tretman oksalnom kiselinom. Proveravam  sa mitrazom, zadimljavanjem na kraju. Kad nema vrcanja, kad je već kraj godine tada radim  zadimljavanje.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

17.06.2024.

Postavlja se platforma za kontrolu autentičnosti meda

09.05.2024.

17. po redu Međunarodni sajam meda i vina

29.01.2024.

Pčelar Ivica Matić: Vreme je za pravo tržište

24.01.2024.

Potrošnja meda od oktobar do marta

19.01.2024.

Da li je dovoljno da biljke cvetaju da bi imale nektara

25.12.2023.

Prvo nacionalno ocenjivanje meda sa profesionalnim ocenjivačima meda – pošaljite uzorak

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca