IPARD je neka vrsta plaćene škole za Srbiju – prilika da dobro pripremimo administraciju za buduće strukturne fondove EU, koji su nosioci razvoja i finansiranja evropske poljoprivrede
Prvi konkurs iz IPARD programa pretpristupne EU pomoći za poljoprivredu i ruralni razvoj Srbije vredan 175 miliona evra raspisan je 25. decembra.
– Drago mi je da nakon toliko godina konačno pričamo o otvaranju jednog konkursa iz IPARD programa, iako bi zvaničnu akreditaciju trebalo da dobijemo tek na proleće, ali imamo pravo u skladu sa pravilima EU da raspišemo konkurs i nešto ranije ukoliko smo sigurni da smo spremni – kaže Dejan Serdar, ekspert za EU fondove Info centra za ruralni razvoj Agrosmart i prvi direktor Uprave za agrarna plaćanja.
On naglašava da ipak moramo biti svesni toga da je realizacija IPARD-a složen administrativan posao koji podrazumeva u prvom redu apsolutno poštovanje nacionalnog zakonodavstva, a potom i svih EU standarda. Ovaj stručnjak prisustvovao je brojnim kontrolama IPARD projekata u zemljama koje su pre nas koristile ovaj finansijski instrument pretpristupne pomoći i kaže da iskustva tih zemalja pokazuju da je reč o ozbiljnom poslu koji, ako se ne radi kvalitetno, može da povuče i ozbiljne probleme kako za poljoprivrednike, tako i za državu i sve njene građane.
Zapravo, može se lako desiti da debelo platimo za eventualne propuste kroz povrat sredstava i novčane kazne. EU odgovorno raspolaže novcem njenih poreskih obveznika i ako se ne budemo pridržavali pravila, moraćemo da nadoknadimo nastalu štetu, što je do sada iskusila i većina zemalja u regionu, kaže on.
Najvažnije dobro se pripremiti za IPARD sredstva
– Za uspešnu primenu IPARD-a najvažnija dobra priprema projekata, to jest biznis planova, studija, građevinskih, arhitektonskih i tehnoloških rešenja… Ako je sve to pripremljeno kako treba, nema razloga da poljoprivrednicima ne budu odobreni projekti. Nakon odobrenja oni se striktno moraju pridržavati onoga što su u projektima napisali, jer u suprotnom mogu da budu odbijeni kada podnose zahtev za isplatu – kaže Serdar napominjući da odgovornost za dobro realizovane projekte nosi i naša administracija kroz realizovane obuke, a ne samo poljoprivrednici.
Po njegovim rečima, nijedna zemlja koja je do sada koristila ove fondove u početku nije imala veliki procenat iskorišćenosti novca koji EU bespovratno daje – u prvim godinama povlačile su tek 10 do 30 odsto. Procedura je složena, a kako kaže, postoje striktne kontrole koje će u Srbiji, kao i u svim drugim zemljama, obezbediti to da se, za razliku od nekih nacionalnih fondova, ovaj novac troši mnogo transparentnije. Kontrolisaće se cene radova i opreme koja se nabavlja, dobavljači, povezanost dobavljača i investitora…
– IPARD je neka vrsta plaćene škole za Srbiju. Neće se srpska poljoprivreda preporoditi zahvaljujući IPARD fondu, ali to je prilika da dobro pripremimo administraciju za buduće strukturne fondove EU, koji su zapravo nosioci razvoja i finansiranja evropskih poljoprivreda i iz kojih članice Unije vuku značajna sredstva za razvoj agro sektora i ruralnih sredina. To je najveći značaj IPARD-a, poručuje Serdar.
Benedikt: Najvažnije je da sve bude transparentno
Dragocena mogu da nam budu iskustva Slovenije iz njenog pretpristupnog perioda. Ova zemlja je, recimo, dok je imala status kandidata, iz EU za poljoprivredu i ruralni razvoj dobijala oko devet miliona evra godišnje, a kao zemlja članica iz EAFRD fonda namenjenom ruralnom razvoju dobijala je čak 130 miliona.
– Finansijska podrška EU za SAPARD (tako se zvao pretpristupni program za 2000-2006.) iznosila je ukupno oko 26,7 miliona evra (blizu devet miliona evra godišnje), a dodatnih 14,9 miliona evra je isplaćeno iz državnog budžeta – kaže za VOICE Jeranko Benedikt, generalni direktor Agencije Republike Slovenije za tržište poljoprivrednih proizvoda i ruralni razvoj (ARSKTRP), naglašavajući da je najvažnije da sve u ovom poslu bude transparentno.
Benedikt napominje da je to bio “projekat za učenje” za Sloveniju, kako za institucije, tako i za poljoprivrednike, na polju implementacije Zajedničke poljoprivredne politike EU. SAPARD mere sprovodile su se od 2000. do 2003, a isplate su bile do 2006. Kako bi taj program bio implementiran, osnovana je agencija pri resornom ministarstvu, a naš sagovornik je njen dugogodišnji direktor.
– U procesu akreditacije, ova agencija morala je da pripremi precizne pisane procedure za prijem, evidentiranje i obradu prijava, kao i za odobravanje zahteva za plaćanje, knjiženje, plaćanje i prateću dokumentaciju za izveštavanje o izvršenim kontrolama. Uspostavljeni su uslovi za jednak tretman svih prijava primljenih na javnim tenderima – kaže on.
Napominje da su svi poslovi činovnika u SAPARD programu definisani u pisanoj formi, uključujući njihove odgovornosti i finansijska ovlašćenja. – Time smo osigurali da svako zna svoje dužnosti i odgovornost, što je veoma važno za efikasan i uspešan rad – dodaje Benedikt.