Pasuljev žižak (Acanthoscelides obtectus) je jedna od najopasnijih štetočina pasulja, a pošto se podjednako dobro razvija i na otvorenom polju i u skladištu na njega treba obratiti veću pažnju i zrna zaštiti još u polju. Odrastao insekt je dugačak 4-5 mm, žućkasto zelenkasti, dok su sa donje strane crvenkasti po čemu se lako razlikuju od žiška graška. Pokrilje je pokriveno gustim sivim dlačicama, između kojih se nalaze beličaste i tamne pege. Larva u prvom stadijumu ima noge koje kasnije izgubi, a telo je belo i kasnije prekriveno dugim dlakama bledožute boje i dugačke 4 mm. U agroekološkim uslovima naše zemlje ova štetočina ima tri do četiri generacije godišnje. U skladištima gde su uslovi sredine, posebno temperature i vlažnosti, skoro konstantni razvije se veći broj generacija – dve, a u polju, gde faktori sredine variraju, jednu generaciju. Prva generacija razvija se u skladištu, druga, letnja generacija počinje u prirodi kada ženka položi jaja na već zrele mahune i završava razviće u skladištu i treća generacija se razvija u skladištima. U jednom zrnu pasulja može da bude više larvi, čak i do 20 i mnogo izmeta štetočine. Pasuljev žižak je oligofag pored pasulja napada seme grahorice i lupine, zatim sočiva, graška i boba. Napadnuta zrna su veoma štetna za čovečije zdravlje pa se nesmeju koristiti za ishranu. Žižak zimu provodi u skladištima.

U proleće, najčešće već početkom aprila, kada temperatura vazduha dostigne 15 stepeni, odrasli napuštaju skladište i sele se na polja pod pasuljem.  Jedna ženka može da položi 70-80 jaja. Čim se ispile, larve počinju da se hrane sadržajem zrna, uglavnom u površinskoj zoni. Štetočina ne oštećuje klicu i takav pasulj, pod uslovom da se larve prethodno unište, može da se koristi za setvu. Larve mogu brzo da se premeštaju iz jednog u drugo zrno, što otežava zaštitu, pogotovo u skladištu. I odrasli su dobri letači i lako prelaze sa jednog na drugo polje. Ako se pojavi, pasuljev žižak mora da se suzbija i u polju i u skladištu. Zaštita u polju podrazumeva setvu nezaraženog semena.

Žetva treba da se obavlja blagovremeno, da bi se sprečila “seoba” s jedne na drugu parcelu. Obrani pasulj ne treba ostavljati da se suši u polju, jer štetočina nastavlja da polaže jaja na mahune. Suši se u izolovanim prostorijama, u koje žižak ne može ući. Mehaničke mere suzbijanja su izlaganje džakova sa zrnima niskim temperaturama, na koje je žižak osetljiv. Što je temperatura niža potreban je i kraći vremenski period do uginuća žižka: pri temperaturi od 0ºC uginuće nakon 30 dana, na temperaturi od -4ºC uginuće nakon 15 dana, a na temperaturi od 15ºC žižak će uginuti za jedan dan. Najbolje je pasulj tokom zime skladištiti na temperaturi 0ºC ili na temperaturama vrednosti oko 0ºC. Zrno pasulja koje će se kasnije koristiti za ishranu, možemo staviti i pod dejstvo visokih temperatura i na taj način ga zaštiti od žižka.

Pasulj je potrebno izložiti temperaturi od 80 do 90ºC u trajanju četiri do pet minuta. Nakon izloženosti visokoj temperaturi pasulj ostavite da se ohladi. Pasulj tretiran na ovaj način nije za setvu.