Ribizla vodi poreklo iz severne Evrope i severne Azije, gde se i danas nalazi u divljem stanju kao populacija. Postoji crna (Ribes nigrum), crvena (R.Rubrum) i bela ribizla. Iako je kao voće ribizla kod nas dosta zapostavljena (naročito crna zbog svog specifičnog mirisa), ona je vrlo pogodna za gajenje, jer redovno i obilno rađa, a ne iziskuje neke posebne uslove nege. Plodovi su sitne sočne bobice, crne, crvene ili žute boje, intenzivnog mirisa. Najzdravije su crne. Koriste se sveže ili u obliku voćnih sokova, sirupa, džema i kompota. Sok je izvor antioksidanasa. Treba koristiti sveže sezonske plodove ili sok dobijen njihovim ceđenjem. Komercijalni voćni sokovi dobijaju se iz koncentrata, tako da ne sadrže većinu lekovitih supstanci koje se nalaze u svežem plodu.
Ribizla najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage, i uz zaštitu od oštećenja koja mogu izazvati vetar i mrazevi. Visoke temperature tokom letnjih meseci (iznad 30ºC) u dužim vremenskim intervalima mogu da prouzrokuju oštećenja na listovima ribizle. Na lokalitetima gde su ovakve temperture uobičajene mogu se postavljati zakloni.
Dok niske temperature tokom zime retko uzrokuju oštećenja na ribizli, promenljive temperature tokom zime i ranog proleća za posledicu imaju oštećenja na izdancima. Neophodno je da ribizla ima zimski period mirovanja da bi imala normalan prirast i proizvodnju.
Kada je zemljište ranije korišćeno za neku ratarsku ili povrtarsku proizvodnju, priprema zemljišta je jednostavnija i može se sa njom otpočeti na oko 1,5 do 2 meseca pre planiranja sadnje ribizle. Ako je zemljište neravno sa većim ili manjim depresijama i uzvišenjima treba ga izravnati pre nego se pristupi drugim radovima oko njegove pripreme. U zavisnosti od sadržaja važnijih hemijskih elemenata u zemljištu potrebno je pre rigolovanja rasturiti određenu količinu fosfornih i kalijumovih đubriva, pri čemu treba imati u vidu da su ribizli za uspevanje i ostvarivanje visokih i redovnih prinosa potrebne značajne količine kalijuma. Stajnjak se unosi 30 – 50 t/ha.
Mlade grmove crvene ili crne ribizle posadite duboko. Ako je vrat biljke (mesto gde se korenje spaja s granama) 5-10 cm ispod površine zemljišta, biljka će stvarati mnoštvo bočnih izdanaka koji će kasnije postati važne strukturne grane. 12 je idealan broj grana za grm crne ili crvene ribizle za postizanje najboljeg roda.
U rano proleće izaberite mesto za novi grm, očistite ga, rastresite zemlju, pa posadite dve 25-30 cm duge reznice ili delove prošlogodišnjih grana. Reznice u zemlju na razmacima od oko 10 cm stavite pod uglom i neka se vidi samo jedan pup. Sadnja reznica direktno na mesto budućeg rasta podstaći će biljke na stvaranje dubokog korenja. Zbog toga će mladi grmovi biti manje osetljivi na sušu od onih koje ste presadili kao malene grmove.
Gajenje ribizle je rentabilno u krajevima sa godišnjom sumom padavina većom od 800 mm vodenog taloga, sa ravnomernim rasporedom u toku vegetacije. U suprotnom obavezno je navodnjavanje. Sušu najlakše podnosi zlatna ribizla, crvena i bela su umereno osetljive, dok je najosetljivija crna ribizla. Za uspešno gajenje ribizle relativna vlažnost vazduha treba da se kreće od 80 – 85 %, a u letnjim mesecima od 70 – 80 %. Za uspešnu proizvodnju ribizle zemljište je veoma važan činilac. Ribizli odgovaraju duboka, stukturna i drenirana zemljišta, sa dobrim vodenim režimom, bogata humusom i važnim biogenim elementima (kalcijum i fosfor). Ribizla se može gajiti na zemljištima sa pH od 5,5 – 7. Alkalna i vrlo kisela zemljišta, kao i suviše laka ili suviše teška i nepropusna zemljišta, nisu pogodna za gajenje ribizle. Ribizla se može uspešno gajiti na nadmorskoj visini od 400 do 1. 000 metara. Na nižim terenima, ispod 400 m i južnim ekspozicijama moguća je pojava paleža lišća i prevremeno opadanje lišća. Na manjim nadmorskim visinama preporučuju se severni položaji, dok su na nadmorskim visinama iznad 1000 metara pogodniji južni položaji.
