Bosiljak (Ocimum basilicum) ima veoma važnu ulogu u magiji, religiji, kultu, medicini i u poeziji srpskog naroda. Zovu ga još i bosiok, bosilje, bosilek, Bosiljak se koristi kao letnje cveće u aranžiranju i oblikovanju vrtova, okućnica, a pogodan je za formiranje bordura. Nadzemni zeljasti deo biljke u cvetu (Basilici herba) i etarsko ulje (Basilici aetheroleum) koriste se u lekovite svrhe, kao začin i konzervans hrane i kao sirovina u prehrambenoj, farmaceutskoj i parfimerijskoj industriji. Herba bosiljka se koristi u tradicionalnoj i homeopatskoj medicini za lečenje vešeg broja bolesti. Upotrebljava se protiv nadimanja, kao sedativ i za poboljšanje apetita. Ulazi u sastav različitih čajnih smeša koje se koriste za smirenje kašlja i kao diuretik.
U mnogim zemljama se sveži, ali i suvi listovi bosiljka koriste kao začin za razne sosove, salate, povrće, jela od mesa, pečenu i kuvanu ribu. Jak miris bosiljka dobro se slaže sa ruzmarinom, žalfijom, timijanom, peršunom i belim lukom. Sveži listovi bosiljka se mogu dodavati dijetalnoj hrani, jer sprečavaju izbacivanje soli iz organizma. Bosiljak se koristi kao aroma (objedinjuje miris i ukus) pri spravljanju bezalkoholnih i alkoholnih pića (Kartuzijanski liker). Etarska ulja se nalaze na tržištu deklarisana prema geografskom poreklu (evropski tip, reunion tip) ili dominantnoj komponenti u svom sastavu (eugenolni tip, linalolni tip, estragolni tip). Količina etarskog ulja u herbi bosiljka se kreće od 0,5 do 2%. Osim etarskog ulja u herbi se nalaze tanini, flavonozidi i kafena kiselina. List bosiljka sadrži vitamine C i B-1.
U našim krajevima bosiljak je jednogodišnja biljka. Visina joj je 40-60 cm, u donjem delu se gusto grana, te ima bokorast izgled. Listovi su različite veličine, na vrhu šiljati, a po obodu blago ili jače nazubljeni. Cela biljka je prijatnog mirisa, a ukusa gorkog i aromatično ljutog.
Cveta od juna do septembra. Masa od 1000 semenki je 1,0–1,8 grama.
Bosiljak je biljka toplote i svetlosti kojoj je za klijanje potrebna minimalna temperatura od 12°C, a optimalna je 18-20°C. Mlade ali i starije biljke propadaju već na 0°C. Zbog plitkog korena bosiljak zahteva dosta vlage. Tokom vegetacije potrebno mu je najmanje 650 mm padavina. Najveće potrebe za vodom su u vreme klijanja, nicanja, izbijanja pupoljaka i na početku cvetanja.
Bosiljak treba gajiti na zemljištima koja se brzo zagrevaju, imaju dovoljno vlage i koja su plodna. Na peskovitim zemljištima može se gajiti ako se obezbedi redovno zalivanje i prihrana. Bosiljak se može proizvoditi pomoću rasada ili direktnom setvom semena.
Za rasad, seme se seje krajem marta u tople leje u plastenike i staklenike. Proizvodnja rasada traje 6-7 nedelja i na stalno mesto se može rasaditi tek kad prođu opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva, sredinom maja. Međuredni razmak treba da bude 50 cm i 20 -30 cm u redu. Proizvodnjom na ovakav način, bosiljak počinje da cveta sredinom jula, a uz zalivanja u su{nom periodu dobijamo i drugu žetvu u septembru.
Drugi način proizvodnje bosiljka je direktnom setvom semena na otvorenom polju, bez korova početkom maja. Bosiljak se kosi na početku cvetanja kada ima najveći sadržaj etarskog ulja. Kosi se na 10 cm iznad zemlje, tako da se ne zahvataju donji odrveneli delovi. Suši se u tankom sloju na promajnom mestu u hladu ili u sušarama na temperaturi 35-40°C. Odnos sveže i suve nadzemne mase bosiljka je 4,5:1. Po 1 ha može se dobiti 2-3 tone suve herbe. Osušena droga je zelene boje, karakterističnog prijatnog mirisa, a ukusa gorkog i naljutog.
Droga se pakuje u jutene vreće i čuva na suvom i tamnom mestu. Etarsko ulje se čuva u aluminijumskim posudama, u suvim i hladnim prostorijama, koje su zaštićene od toplote i vatre. Prema najnovijim istraživanjima bosiljak poseduje visoko antioksidativno delovanje na masti, a baktericidno i fungicidno na neke patogene bakterije i gljive. Takođe, miris bosiljka odbija insekte. Limunski bosiljak prozvan je zbog mirisa na limun i ima izuzetno antibakterijsko dejstvo.
Čaj od bosiljka
Jednu kafenu kašičicu biljke preliti sa četvrt litre provrele vode, nakon desetak minuta procediti.
Čaj od bosiljka pije se pomalo, po nekoliko malih šoljica dnevno, najduže 8 dana, zatim se treba napraviti pauza od dve sedmice, pa se opet može nastaviti sa lečenjem. U kombinaciji sa lišćem breze uspešno leči obolelu jetru, giht i vodenu bolest. Bosiljak čaj se ne treba sladiti, najbolje ga je uzimati između obroka.
