Oboljenja kojima se još uvek ne poklanja dovoljno pažnje jesu ona koja nastaju usled nepravilnosti u ishrani ovaca. Ova se oboljenja često javljaju u visokoproizvodnih jedinki, pa stvaraju uslove za pojavu drugih oboljenja. Pri nepravilnoj ili nedovoljnoj ishrani ovce oslabe, gube kondiciju,  čime im opada i prirodna otpornost na delovanje raznih uzročnika oboljenja. Zbog toga svaki odgajivač ovaca treba da zna nešto više o ovim oboljenjima kako bi ih pravilnom ishranom mogao sprečiti.
Toksemija sjagnjenih ovaca je oboljenje koje se javlja u ovaca u poodmakloj bremenitosti, naročito u onih koje nose blizance ili trojke. Bolest izaziva nedostatak glukoze (vrsta šećera) u ovčijem organizmu. Znaci ove bolesti mogu se javiti u pojedinih jedinki ili istovremeno u većem broju ovaca. Obolela jedinka može biti mršava ili debela. Ovce uzimaju manje količine hrane, dižu glavu i pokazuju znake opšte slabosti. Obolele jedinke najčešće leže na grudnoj kosti, a mogu se dići samo uz pomoć čoveka. Iz nozdrva curi sluz i disanje je ubrzano. U toku bolesti može doći do pojave slepila, podrhtavanja mišića i ako se jedinka ne leči, smrt nastupa za nekoliko dana. Pojava toksemije uspešno se može sprečiti adekvatnim držanjem sjagnjenih ovaca i blagovremenim obezbeđenjem ishrane bogate ugljenim hidratima. Za prevenciju bolesti preporučuje se davanje propilen glikola ili sirupa od kukuruza koji se daje ovcama da popiju i to u količini od 200 ml i to 4 puta u toku dana. U odmaklom stanju ovog oboljenja, preporučuje se davanje 250 – 500 ml 10 – 20 % glukoze intravenozno. Međutim, u takvim slučajevima najbolje je pozvati veterinara koji će pružiti optimalnu pomoć obolelim jedinkama.

Hipoglikemija. Hipokalemija (mlečna groznica) se javlja u svih rasa i polova ovaca. Ovo oboljenje se prvenstveno javlja u debelih ovaca u poslednjih 6 nedelja sjagnjenosti i tokom prve nedelje perioda mlečnosti. Bolest nastaje kao posledica smanjenja kalcijuma u krvi jedinke.
Najveće potrebe ovaca za kalcijumom su u poslednje 3-4 nedelje sjagnjenosti. U slučaju kada životinja nosi blizance potrebe za kalijumom i fosforom gotovo su dva puta veće u odnosu na ovce sa jednim plodom. U početnoj fazi ovog oboljenja ovce pokazuju znake ukrućenosti,  podrhtavanje mišića, mišićnu slabost i ubrzano disanje. U kasnijoj fazi, ovce padaju na grudnu kost sa glavom ispružennom napred. U ovih jedinki na kraju dolazi do razvoja paralize i one padaju u komu. Kao predohgrana tokom poslednjih 6 nedelja sjagnjenosti i u vreme ranog perioda mlečnosti ovcama treba u ishrani obezbediti i mineralne dodatke koji sadrže dosta kalcijuma i fosfora (2:1), magnezijuma i vitamina A i D. U slučaju oboljenja od hipoglikecije bolesne jedinke veoma brzo reaguju na intravenozno davanje 50-100 ml 20% kalcijum glukonata.
Acidoza rumena. Do pojave acidoze rumena najčešće dolazi zbog naglog uzimanja suvišnih količina zrna žitarica (kukuruz, pšenica, ječam, raž), zelenog kukuruza, repinih rezanaca, melase i različitih plodova voćaka na koje ovce nisu naviknute. Bolest se karakteriše gubitkom apetita u ovaca, depresijom, šepavošću i na kraju komom. Ovo oboljenje obično dovodi do značajnih ekonomskih gubitaka koji su izazvani uginućem jedinki. Tokom prva dva- tri dana posle naglog uzimanja ovakvih hraniva u obolelih jedinki dolazi do pojave proliva i bolova u stomaku. Opšta slabost ovaca smanjuje njihovu pokretljivost i na kraju one koje leže padaju u komu i uginjavaju. Kao predohrana ove bolesti ovcama treba omogućiti uzimanje prekomernih količina zrna žitarica i drugih hraniva. Nakon pojave prvih simptoma ove bolesti ovakve jedinke treba hraniti obrocima koji su sastavljeni od kabastih hraniva a tek onda postepeno povećavati količinu koncentrata u obroku.
Nedostatak vitamina i minerala. Nepravilna vitaminsko-mineralna ishrana u ovaca kao i jagnjadi dovodi do smanjenja proizvodnje, pojave oboljenja, pa i do njihovog uginuća. Nedostatak ovih hranljivih materija slabi otpornost ovaca zbog čega lakše dolazi do raznih oboljenja. U ovaca, koje proizvode veliku količinu mleka, mesa ili vune veće su i potrebe za vitaminima i mineralima, o čemu se posebno vodi računa. Usled nedostatka minerala u ishrani u jagnjadi dolazi do pojave rahitisa, kao posledica nedostatka i poremećaja u prometu kalcijuma i fosfora. Uzrok bolesti je oskudica vitamina D u hrani, koji u organizmu reguliše promet ova dva minerala i njihov međusobni odnos. Znaci bolesti se ispoljavaju već u prvim mesecima života u vidu zaostajanja jagnjadi u rastu, kosti jagnjadi omekšavaju i dolaze do njihovog iskrivljavanja. U odraslih ovaca (naročito onih sa višom proizvodnjom mleka) ukoliko se ovi elementi ne obezbeđuju u dovoljnoj količini preko hrane, dolazi do njihove mobilizacije iz
kostiju, što u težem slučaju izaziva njihovo omekšavanje pa i lomljenje. Kao i kod rahitisa, tako i u ove bolesti (omekšavanje kostiju), češći boravak ovaca i jagnjadi na svežem vazduhu i dobra ispaša doprineće uspešnom izlučenju. U mlade jagnjadi usled nedostatka minerala selena i vitamina E dolazi do bolesti belih mišića. Ovo oboljenje nastaje usled promena u mišićima i dovodi do otežanog i ukočenog kretanja u obolelih jedinki, kao i otežanog disanja. Bolest najčešće zahvata i srce, posle čega jagnjad najčešće ugine. Preventiva u nastojanju ovog oboljenja je ako se ovcama koje se gaje na terenima koji su siromašni u selenu, daje ovaj preparat i vitamin E putem injekcije ili u prahu. U našim uslovima mlađoj jagnjadi posle prvih nedelja života obavezno treba dati putem injekcije preparate koji sadrže selen (Evitaselen).
Da bi se ovce i jagnjad uspešno zaštitle od pojave ovih bolesti, potrebno je u njihovoj ishrani koristiti mineralno-vitaminske dodatke ili premikse. Ove dodatke proizvode fabrike stočne hrane i u smešama koncentrata dodaju se u količini od 0,5 – 1%.