Pod alternativnim biljkama podrazumevaju se one kulture, koje se u odnosu na tzv. tradicionalne biljke kao što su pšenica, kukuruz, soja, suncokret, i druge, gaje na manjim površinama. Razlog gajenja ovih biljnih vrsta na malim površinama objašnjava se tržišnim zahtevima, jer alternativne biljke zadovoljavaju specijalne tržišne potrebe. Prednost alternativnih biljnih vrsta je gajenje na manjim seoskim gazdinstvima, koja raspolažu manjim površinama, je u tome što se time stvaraju uslovi da se svi članovi porodice zaposle i tako postižu veću zaradu po jedinici površine.  Raznolikost alternativnih biljaka obezbeđuje širok spektar proizvoda, doprinosi raznovrsnijoj ishrani i očuvanju zdravlja ljudi i životinja.  Neke od alternativnih biljaka gajene u prošlosti, vremenom su postale skoro zaboravljene, a danas se ponovo otkrivaju. U grupu alternativnih biljaka međutim spadaju i nove biljne vrste, koje na našem području ranije nisu gajene, pa su za naše proizvođače skoro potpuno nepoznate.  Alternativne biljne vrste koje danas postaju sve značajnije u svetu i kod nas su:
Žita: durum pšenica, spelta pšenica, sirak, proso, kukuruz kokičar, kukuruz šećerac.

• Pseudocerealije: heljda, kinoa, divlji pirinač.
• Leguminoze: sočivo, naut, lupine, kikiriki, vigna,bob.
• Uljane biljke: bela slačica, mak, uljani lan, uljana tikva, šafranjika,ricinus, sezam.
• Korenasto-krtolaste: čičoka, cikorija, slatki krompir.
• Tekstilne: konoplja, lan, kenafa, abutilon.
• Lekovite: menta, kamilica, lavanda, bela slačica, morač,bosiljak,neven.

Značajnije alternativne biljne vrste koje se gaje kod nas su: 

Krupnik ili spelta
Proizvodnja krupnika odosno spelte se stalno povećava zbog sve veće potražnje za pekarskim proivodima. Krupnik ima veći sadržaj proteina za 2-5% od obične pšenice, takođe i povećan sadržaj vitamina (pogotovu selena) zbog čega proizvodi od njega imaju antioksidativno dejstvo. Krupnik obrazuje bujnu vegetativnu masu te je veoma konkurentan prema korovima. Odlikuje se tvrdim, kožastim plevicama koje dobro štite plod od
vazdušnih zagađenja i napada štetočina, a voštana prevlaka na stablima i listovima sprečava pojavu patogenih gljiva. Ima skromne zahteve prema klimatskim i zemljišnim uslovima, otporan je na niske temperature i tolerantan prema patogenima tako da ne zahteva intenzivnu agrotehniku.

Kamut
U poslednje vreme u svetu, ali i kod nas, sve veću pažnju privlači Kamut. Ona se uzgajala pre više hiljada godina na području antičkih civilizacija Bliskog istoka i starog Egipta, a danas se svojim karakteristikama ističe kao važna i korisna namirnica. Kamut je po hranljivoj vrednosti superiornija biljka u odnosu na pšenicu jer sadrži od 20-40 % više belančevina, više minerala, više vitamina, a čak 65% više amino-kiselina od obične pšenice. Ova biljka je pogodna za ishranu osoba koje su osetljive na gluten jer ga ima znatno manje u odnosu na druge žitarice.Ova stara sorta pšenice je prirodnom otpornošću na ekstremne uslove životne sredine postala je pogodna za gajenje uz niska ulaganja.
Kamut ili kroasan pšenica je odličan usev za organsku poljoprivredu jer se može proizvesti na jednostavan način bez upotrebe veštačkih đubriva i pesticida.

Heljda
Heljda sadrži veći sadržaj vitamina, proteina, aminokiselina u odnosnu naostala žita. Ona ne sadrži gluten, što je čini veoma pogodnom zamenom za one koji su osetljivi ili alergični na druge žitarice koje sadrže proteinske glutene. Heljda se u medicini može koristiti u lečenju mnogih bolesti kao što su:bolesti krvnih sudova, reumatizma, glaukoma, dijabetesa, kod kardiovaskularnih bolesti, posebno kod povišenog krvnog pritiska. U vrlo retkim slučajevima ona može da prouzrkokuje alergije, ukoliko se jede često ili u velikim količinama. Heljda je biljka brdsko planinskih predela, ali se uz navodnjavanje uspešno može gajiti i u ravnici. Ona je veoma kratkog vegetacionog perioda (60-90 dana), brzog porasta, obrazuje veliku nadzemnu masu pa dobro zasenjuje zemljište i guši korove. Međutim, biljka je izuzetno osetljiva na nepovoljne klimatske uslove i osetljiva je na mraz, posebno prolećni ili jesenji. Visoke temperature i suvo vreme u doba cvetanja mogu izazvati prebrzo cvetanje i sprečiti formiranje semena. Nema velikih zahteva prema zemljištu i otporna je na bolesti i štetočine, finansijska ulaganja su niska, te se uspešno može gajiti u organskoj poljoprivredi.