Farma japanskih prepelica nalazi se u selu Bogdanje,  u opštini Trstenik na registrovanom poljoprivredom gazdinstvu porodice Nešić. Osnovna delatnost farme jeste proizvodnja i prodaja lekovitih jaja japanske prepelice. Kako nam navodi Stefan, nosilac poljoprivrednog gazdinstva, zarada je u proizvodnji jaja, a ne u gajenju prepelica.  Za to je već potrebno vreme i veliki trud.

Stefan je japanske prepelice počeo da gaji iz hobija i kao dodatni izvor zarade. Na ideju je došao slučajno, informisao se putem interneta, istraživao tržište i odlučio da mu hobi preraste u osnovni posao. Godine 2014. obezbedio je i uselio prvo matično jato od 120 prepelica.

Kako ističe naš sagovornik, prepelice koje služe kao nosilje smeštene su u kavezima u razmeri 1:3, što znači jedan petlić na tri kokice. Ta razmera je neophodna kako bi jaja bila lekovita. Trenutno ima prozvodnju od oko 7.500 jaja mesečno.

Prepelice jedu koncentrat za koke nosilje. To im je osnovna hrana koja je potrebna za nošenje jaja. Pored koncentrata, potrebno je dosta vitamina koje im Stefan daje kroz rendano voće, povrće, travu i detelinu. Planira da u osnovnu ishranu prepelica uvede domaću hranu koju sam proizvodi na gazdinstvu, a da izbaci koncentrat.

-Izuzetno su plodne i nakon 45 dana počinju da nose jaja. Ako nisu oplođena, jaja gube svoje lekovito svojstvo, pa se više ne koriste kao lek – rekao nam je Stefan.

Jaja se čuvaju u frižideru, na temperaturi do 4 °C. Tako mogu da ostanu sveža do 60 dana.

Porodica Nešić prodaju vrši preko društvenih mreža i jaja šalju na kućne adrese. Kako nam navodi Stefan, zadovoljan je prodajom jaja, pogotovo tokom jesenjih i zimskih meseci kada je tražnja povećana.

Japanska prepelica je odličan proizvođač jaja visoke biološke vrednosti. Potiče iz istočne Azije. U mnogim zemljama sveta, japanska prepelica se gaji radi dobijanja, pre svega, lekovitih jaja, kao i mesa koje ima ukus divljači sa vrlo niskim sadržajem holesterola. 

Meso i jaja japanskih prepelica preporučuju se deci, sportistima, osobama koje obavljaju teške fizičke poslove i starijim osobama,  zbog visokog sadržaja belančevina i vitamina. U Srbiji postoji nekoliko većih odgajivača japanskih prepelica sa oko 400 prepelica u jatu.

U odnosu na kokošje, jaje japanske prepelice ima pet puta više fosfora, sedam puta vise gvožđa i deset puta više raznih vitamina. Jedno jaje sadrži svega 15 kalorija. Zahvaljujući tome, pomaže u lečenju različitih bolesti. Koliko su hranljiva dokazuje i činjenica da jedno prepeličje jaje može po hranjivoj vrednosti da zameni pet kokošijih.

Jaja treba piti sirova i to svakog jutra na prazan stomak, a narednih pola sata ne treba ništa jesti. Kako bi se lakše konzumirala, mogu se umutiti mikserom uz dodatak meda, jogurta, soka od limuna, jabuke ili pomorandže. Preporučeno je da odrasli uzimaju tri jajeta dnevno u prva tri dana, a zatim pet jaja u toku dana. Deci se, u zavisnosti od uzrasta, daje manji broj jaja.