Šljiva je voćna vrsta koja se u svetu i kod nas intenzivno gaji. Prema podacima iz literature postoje oko 2500 sorti šljive u svetu. Sortna lista kod nas obuhvata sorte za proizvodne zasade(vodeće i prateće), sorte lokalnog značaja i perspektivne sorte. Od vodećih sorti za proizvodne zasade kod nas su najznačajnije: Čačanska lepotica, Stenlej, Čačanska rodna, Valjevka i Požegača.
Čačanska lepotica – Stvorena je hibridizacijom u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku, a priznata je za novu 1975 godine. Plodovi se beru krajem jula ilipočetkom avgusta. Koriste se za jelo u svežem stanju, mada se mogu koristiti i za neke vidove prerade, (slatko, džem, rakija). Srednje su krupni, prosečne mase do 40 g i okruglastog oblika. Pokožica je tamno plava i prekrivena obilnim pepeljkom. Mezokarp je zelenkasto žut, čvrst, sočan i slatko nakiselog ukusa. Drvo je kržljavo do srednje bujno. Rano prorodi i rađa obilno. Samooplodna je sorta.
Stenlej (Stanley) – Američka je sorta koja se u Srbiji jače širi od 1956. godIne Berba počinje od početka treće dekade avgusta. Srednje su krupni do krupni, prosečno teški do 38g i obrnuto jajastog oblika. Boja pokožice je tamno plava, prekrivena obilnim pepeljkom. Mezokarp je zelenkasto žut, sočan, sladunjav i prosečnog kvaliteta. Plodovi su kombinovane upotrebne vrednosti, dobro se cepaju. Stablo je srednje bujno i rod donosi na majskim kiticama. Samooplodna je sorta.
Čačanska rodna – Stvorena je u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku kada i Čačanska lepotica. Plodovi se beru krajem avgusta. Srednje su krupni, prosečno 25gr. Jajastog su oblika boja pokožice tamno plava sa obilnim pepeljkom. Mezokarp je žut, sočan, slatko nakiseo i odvaja se od koštice. Koristi se za jelo kao i za preradu i sušenje. Zahteva redovnu rezidbu I osetljiva je na šarku.
Valjevka – Stvorena je u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku, a priznata je za novu 1985 god. Plodovi stižu za berbu
krajem avgusta ili početkom septembra. Krupnoća zavisi od prinosa, varira i kreće se od 20-40gr. Ovalnog su oblika i malo izduženi. Boja pokožice je plava i prekrivena pepeljkom. Mezokarp je žut, sočan i slatko nakiselog ukusa i odvaja se od koštice. Mogu se koristiti za jelo u svežem stanju, preradu i sušenje. Stablo je srednje bujno, guste krošnje sa trnolikim izraštajima na jednogodišnjim grančicama. Zahteva redovnu rezidbu.
Požegača (selekcionisana) – Nepoznatog je porekla i predstavlja sortu sa najkvalitetnijim plodovima ne samo kod nas već i u čitavom svetu. Obiluje nizom tipova različitih biološko-privrednih osobina koji se posebno razlikuju po krupnoći ploda i rodnosti. Plodovi se beru krajem avgusta ili početkom septembra, a u hladnijim područjima i na većim nadmorskim visinama mnogo kasnije. Plodovi su sitni,
prosečne mase 15-17gr, sa tim što postoje tipovi sa masom ploda većom od 25gr. Jajastog su oblika sa tamno plavom pokožicom prekrivenom obilnim pepeljkom. Meso je zlatno žuto, čvrsto, sočno i prepoznatljivog, slatko nakiselog ukusa. Plodovi se koriste za razne vidove prerade.Cepača je. Stablo je umereno bujno sa prepoznatljivim tankim i relativno kratkim rodnim grančicama. Osetljiva je na bolesti, posebno na šarku, što joj ograničava dalje širenje.
