Fabrika za preradu maline u Arilju iza koje će stati mađarski kapital dugoročno će, na zadovoljstvo proizvođača, rešiti cenu „crvenog zlata“ i otkupljivačima ovog voća iz ruku izbiti monopolski adut.
– Ako znamo da se u Srbiji godišnje proizvede 70.000 tona, na ovaj način rešavamo problem potražnje maline za industrijsku preradu koja do sada nije mogla da nađe kupca na tržištu – kazao je Nedimović.
Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, očekuje da će dolazak Mađara pobiti argumente izvoznika da za srpskom malinom ne postoji tražnja i podići cenu.
– Da je tržište prezasićeno malinom, kao što tvrde izvoznici, strani investitori ne bi došli u kraj koji diktira cenu maline u Evropi. Otkupljivači koji preprodajom zarađuju od jedan do jedan i po evro po kilogramu, ovim će dobiti konkurenciju, a izgubiti ucenjivački potencijal pod plaštom priče da malinu nema ko da kupi i da proizvođači traže nerealnu cenu. Strana kompanija neće biti pod uticajem monopola, spremna je da plati kvalitet vođena računicom da pakovanja od 120 do 250 grama naše maline na zapadu koštaju od 2,5 do četiri evra – kaže Radović.
Upravo monopol koji drže izvoznici, smatra on, i nezainteresovanost nijedne prethodne vlade da zaživi industrijska prerada, razlozi su što se naša malina još u najvećoj meri izvozi samo sirova.
S obzirom na to da će Mađarima trebati malina druge klase koja je jeftinija, dodaje Radović, biće razdvojeno kvalitetno od manje kvalitetnog. Sklanjanjem 5.000 tona industrijskog voća, dodaje on, izvoznicima će se suziti otkupno tržište, moraće da kupuju prvoklasnu malinu i plaćaju je skuplje i više neće imati izgovor da je rod lošeg kvaliteta.
– Realno je da će po kilogramu rolenda proizvođači dobijati 2-2,5 evra – očekuje predsednik Asocijacije malinara Srbije.
