Đubrenje je jedno od najvažnijih i neizostavnih mera u gajenju šljive. Đubrenjem se podiže plodnost zemljišta i dovodi n optimalni nivo stanje svih biogenih elemenata. Gubitak hraniva iz zemljišta se odvija kroz postignuti prinos, vezivanjem u nepristupačne oblike, ispiranjem, erozijom, isparavanjem i dr. Samo pravilnim đubrenjem se može očekivati redovna i dovoljno visoka rodnost, kao i kvalitet prinosa. Prirast, razvoj, rodnost i kvalitet plodova šljive zavise u velikoj meri od toga da li biljci stoje na raspolaganju optimalne količine i pravilan odnos svih biogenih elemenata u lakopristupačnom obliku.
Treba naglasiti da šljive godišnje orjentaciono potroše 80-100 kg/haN (azota), 20-50 kg/ha P2O5 (fosfor V oksid) i 100-150 kg/haK2O (kalijum oksid) kao čistih hraniva. Određivanje potrebne količine đubriva se vrši na osnovu: analize
zemljišta, folijarne analize, simptoma nedostatka nekog elementa i opšteg stanja voćaka (zasada). Pre podizanja zasada,na osnovu agrohemijske analize zemljišta, ako je potrebno radi se meliorativno đubrenje kako bi se plodnost zemljišta dovela na željeni nivo od 3-5 % humusa , 10-15 mg P2O5, 20-25 mg K2O, pH 5-7 i izvršila popravka svih režima zemljišta (vodni, vazdušni, toplotni). Đubrenje mladih zasada šljive u prve 3 godine se izvodi sa sledećim količinama hraniva (u gramima po stablu).
Ova đubriva se rasturaju oko biljaka u projekciji krune i zakopavaju u zemljište. Redovno đubrenje zasada šljive (đubrenje u rodu) se izvodi tokom novembra-decembra meseca formulacijama NPK đubriva sa većim sadržajem kalijuma kao što su: NPK 10:12:26 + 3% MgO ; NPK 8:4:24 ili NPK 6:12:24 u količini od 500- 600 kg/ha.
Đubriva se rasturaju po celoj površini zasada, a posle toga sledi obrada zemljišta na dubinu od 10-12 cm voćarskim plugovima ili teškom tanjiračom.
Prihranjivanje azotnim đubrivima treba vršiti u dva navrata, krajem marta i početkom maja. Od đubriva se uglavnom koristi KAN zbog nešto nižeg pH zemljišta i njegova količina se kreće oko 300 kg/ha u oba navrata. Đubrenje stajnjakom se izvodi svake 3-4 godine u količini 25-30 t/ha u periodu mirovanja voćaka i on se obavezno mora plitko zaorati ili zatanjirati.
Folijarna đubriva se primenjuju po potrebi, kada se javi neki nedostatak ili neka stresna situacija suša i druge , i neposredno pred zrenje kako bi se poboljšala koloracija i čvrstina pokožice.
