Đubrenje jabuke i breskve

Ilustracija: breskve, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: breskve, foto: Domaćinska kuća

Potrošnja hranjivih elemenata kod voćnih vrsti gde zasadi mogu da budu u podizanju i u eksploataciji odnosno u plodonošenju je različita. Iz tog razloga i količina hranjiva koja trebamo da unesemo varira,  a na prvom mestu se određuje prema trenutnoj obezbeđenosti zemljišta, starosti zasada i projektovanom i očekivanom prinosu. Na teritoriji podunavskog regiona gde su breskva i jabuka dominantne voćne vrste, u zasadima koji su u plodonošenju, unos mineralnih đubriva uglavnom se vrši iz dva navrata.

– NPK đubriva se unose polovinom novembra pa do kraja decembra i obično se ova đubriva razbacuju pred obradu zemljišta da bi se izvršila njihova inkorporacija. Način aplikacije ovih đubriva i dalje je ostao isti (ručno razbacivanje ili ciklonom po površini gde nemamo maksimalno dobro iskorišćenje) ali ima sve veći broj voćara koji uvode unos đubriva depozitorom.

– Azotna koja je poželjno uneti iz dva navrata sa razmakom od oko 30 dana i koja voćari uglavnom unesu odjednom u periodu nakon zametanja i početka intezivnog porasta plodova.
Najtačnije i najekonomičnije đubrenje dobija se na bazi agrohemijske analize plodnosti zemljišta koju sve veći broj ozbiljnih voćara koristi. U Smederevkom kraju ipak , i dalje je nazastupljenije pravilo od ranije da proizvođači u poznom jesenjem periodu koriste najviše kod jabuke i breskve klasično 15:15:15 ili kako oni kažu ,,jabukan“ formulacije 8:16:24, u proseku 400-500 kg/ha. Ova navika je ostala iz ranijeg perioda jer su samo ove formulacije postojale na tržištu. Međutim iz pregleda laboratorijskih analiza prosečna obezbeđenost zemljišta na kome se gaje breskva i jabuka kalijumom je dobra pa čak i preko optimalnih vrednosti dok je obezbeđenost fosforom veoma mala. U velikom broju uzoraka on čak nije ni utvrđen, tako da se preporučivala intervencija ili čistim fosfornim đubrivima tipa MAP-a ili DAP-a ali on nije najpodesniji na zemljištima koja su kisela i u koja nije unet stajnjak.

Poslednjih  7-8 godina na tržištu se već mogu naći i druge formulacije tipa 8:25:25, 0:20:10, 0:30:20, 5:19:10… kao i različite formulacije Jarinih đubriva koja imaju odlično usvajanje od strane biljaka i u jako kisellim zemljištima.

U prihrani od azotnih đubriva u proleće pored klasičnih AN-a, SAN-a i uree koja zbog kisele ph vrednosti koja karakteriše najveći broj parcela nisu preporučljiva i dalje najviše unosi KAN u količini 400-600 kg/ha. Takođe na tržištu može da se nađe i Sulfano, Jara Mila… gde je preporučena količina 200-300 kg/ha. Takođe, u periodu vegetacije sve više su u upotrebi i folijarna i mikrobiološka đubriva i tu nam je paleta kako po proizvođačima tako i po formulacijama veoma velika (Vuksali, Fitofert, Jara Folikare, Slavol …), kao i vodotopiva koja se dodaju kroz sisteme za navodnjavanje.

Povezano