Novorođeno jagnje odlikuje specifična građa i ograničena fiziološka osposobljenost digestivnog trakta koja ga, u prvim danima života,
ograničava i upućuje na isključivu ishranu tećnom hranom. Kao prvu hranu jagnje u pravilu koristi kolostrum ili neku manje ili više uspešnu zamenu kolostruma. Najcelishodnije je da jagnje posisa kolostrum svoje majke ili pomajke, a ako je to neizvodljivo da mu se isti da (putem sonde) direktno u želudac u količini približno 50 ml po kg telesne mase i to u toku prvih 6 časova po rođenju.
Ovca počinje da luči kolostrum neposredno pred jagnjenje ili najdalje 3-6 časova po jagnjenju. Njegovim uzimanjem uspostavljaju se vitalne funkcije ishrane i snabdevanje imuno- globulinima neophodnim za osnovnu zdravstvenu zaštitu jagnjadi u prvim danima života. Uloga kolostruma, međutim, je višestruka tako da pored zaštitne uloge ima zadatak čišćenja, digestivnog trakta od prvog izmeta, tzv. mekonijuma, a istovremeno obezbeđuje jagnje i svim potrebnim hranljivim materijama.
Naime, kolostrum ima visoku hranljivu vrednost tako da jagnje i kroz relativno malu količinu koju u prvom danu posisa prima, u suštini, značajnu količinu osnovnih hranljivih materija. O tome nedvosmisleno, govore podaci o razlikama u hemijskom sastavu kolostruma i normalnog ovčijeg mleka Kasnije, sa porastom jagnjadi, dolazi do daljeg razvoja fizioloških funkcija organa za varenje i njihovog osposobljavanja za korišćenje i druge hrane. Drugim rečima, postepeno mleko postaje nedovoljno da pokrije sve potrebe mladog organizma i jagnje relativno brzo, već krajem prve ili početkom druge nedelje života, počinje da koristi čvrstu hranu, pre svega koncentrovanu. Suva hrana (koncentrat i seno) u početku se daje po volji a kasnije, zavisno od namene jagnjadi ili kvaliteta hrane, može da se nastavi da daje po volji ili pak ograničeno na određenu količinu po grlu i danu.
