Estragon je biljka poreklom iz Istočne Evrope, pradomovina mu je Rusija. U narodu je još poznata kao tarkanj, turkanj i zmijina trava. Postoje dve vrste estragona, francuski i ruski estragon. Francuski estragon ima dugačke, tamnozelene uske listove. Listovi ruskog estragona su dugi i zeleni, ali mnogo grublje teksture. Potiče iz Sibira, pa je veoma otporan na različite vremenske uslove.

Plinije ga opisuje kao „ sakriveni struk u odeći koji čuva od ugriza zmija“. John Evelyn za estragon kaže da je „velika biljka i veliki lek za srčane bolesti, prijatelj glave, jetre i srca“.

Za uzgoj i razmnožavanje se koristi ruska sorta estragona. Seje se u proleće u male saksije. Kada biljka dovoljno izraste, može se presaditi u vrt, a razmak između biljaka neka bude minimum pola metra. Može se rasađivati i reznicama.

Francuski estragon je osetljiviji na vremenske uslove. Najbolje raste na toplim i suvim mestima, a zimi mu je potrebna zaštita slamom. Biljke treba obnavljati na svake tri godine jer vremenom mogu da izgube ukus. Za vreme leta, odstraniti cvetove estragona. Senka, hladnoća i vlaga ne odgovaraju razvoju biljke.

Estragon je trajna aromatična biljka koja naraste i do metra visine, praveći grm. Stabljika je okrugla, a listovi su linearni, na ivicama malo nazubljeni. Kuglasti cvetovi su dvopolni i formiraju male glavice žute boje, dok cvetaju od juna do septembra. Miris je fin, pikantan i aromatičan, a ukus je pikantan i ljutkast. Može se gajiti u vrtovima kao aromatična biljka. Mladi listovi i stabljika mogu da se jedu, a kada se suši, suši se cela biljka u cvetu. Treba je sušiti na toplom mestu u hladu, a nakon sušenja, biljka se stavlja u hermetički zatvorenu kesu ili posudu.

U svežoj biljci ima oko 0,1 – 0,4 % eteričnog ulja, a suvo lišće sadrži 0,4% eteričnog ulja, dok neke sorte mogu sadržati do čak 3% eteričnih ulja. Eterično ulje estragona veoma lako isparava i biljci daje prijatan miris. Ulje se sastoji iz 70 % estragola, 20 % terpena, a ostatak čine kamfora, pinena, eugenole, vitamin C i jod.

Estragon je poznat začin u dijetalnim terapijama, naročito u neslanim dijetama jer svojom aromom čini jelo prihvatljivim za bolesnike. Preporučuje se i za lečenje mokraćnih kanala, a deluje i protiv crevnih glista.

U kulinarstvu se koristi kao začin za ovčetinu, kuvanu govedinu i salate, i ribe, naročito za tunu. Može se dodavati i supama, kao i kod kiseljenja krastavaca. Najpoznatiji proizvod gde se koristi estragon je senf.

Kod pripreme čaja, treba ključalom vodom preliti estragon, zatim ga poklopiti i pustiti da odstoji pola sata. Treba piti dve šolje čaja na dan, pre obroka.