Suncokret (Helianthus annuus) pripada familiji Asteraceae i spada u jednu od glavnih njivskih biljaka i ima veoma veliki ekonomski i nutritivni značaj. Gaji se radi jednosemenih plodova ahenija koji sadrže do 50% biljnih masnoća i oko 20% visokokvalitetnih proteina. Pored velikog značaja u prehrambenoj (ulje, margarin), hemijskoj (sapun, glicerin, boje, lakovi) i farmaceutskoj (lekovi, kozmetički proizvodi) industriji, značajni su i nusproizvodi suncokreta koji sadrže visok procenat proteina i ugljenih hidrata i služe za spravljanje koncentrovane stočne hrane. Zatim su tu i glavice suncokreta koje mogu poslužiti kao stočna hrana, a cela biljka se može upotrebiti u pripremi silaže. Ono što ćemo ovde najviše opisati su sporedni proizvodi industrije ulja, odnosno pogače i sačme suncokreta, ali i druge sekundarne proizvode.
Pogače i sačma suncokreta
Suncokret je naša najvažnija uljarica, pa od ukupne proizvodnje sačme oko 85 % otpada upravo na suncokretovu sačmu. Presovanjem delimično oljuštenog zrna suncokreta dobijaju se pogače koje sadrže minimum 35% proteina i maksimalno 20% sirove celuloze. Što se sačme tiče, ona se na tržištu može naći u četiri klase kvaliteta. Prve tri klase kvaliteta dobijaju se ekstrakcijom ulja iz delimično oljuštenog zrna, i treba da sadrže minimalno 44, 37 i 33% sirovih proteina, odnosno maksimalno 12, 18 i 21 % sirove celuloze. Četvrta klasa se dobije tako što se sačmi suncokreta naknadno dodaju ljuske i ona sadrži minimalno 20% sirovih proteina i minimalno 34% sirove celuloze. Ukoliko se vrši prosejavanje ljuski, dobija se takozvana “oplemenjena“ sačma sa 44% i više sirovih proteina. Suncokretova sačma od oljuštenog suncokretovog semena ima najveću hranljivu vrednost, i sadrži preko 50% proteina i ispod 8% celuloze.
Proteini suncokretove sačme su bogati u metioninu, a sadrže dosta i cistina. Međutim, mali je sadržaj lizina i triptofana. Zbog nedostatka lizina dobro se dopunjuje animalnim hranivima, prvenstveno ribljim brašnom. Suncokretova sačma sadrži dosta niacina i pantonske kiseline. Posle stočnog kvasca, najbogatiji je izvor ovih vitamina. Deficitarna je u riboflavinu, a holina skoro i da nema. Ima dosta fosfora (oko 1%).
Briketi od suncokretove ljuske
Tvrdo presovani briket od suncokretove ljuske može se iskoristiti za zagrevanje objekata. Prednosti ovakvog načina zagrevanja je odsustvo štetnih gasova pri sagorevanju-do 100 puta manje nego kod sagorevanja uglja (eko gorivo), veoma mala količina lebdećeg pepela, mala količina ostataka posle sagorevanja, nema pripreme pre upotrebe (cepanja, sečenja, prašine, dodatnog alata), brzo oslobađanje toplotne energije (postiže se mnogo brže željena temperatura u odnosu na ostala čvrsta goriva). Briketi od suncokretove ljuske mogu da posluže za roštilj (briket prvo treba da se užari i posipi i onda ga koristiti za roštilj). Najveća prednost briketa od suncokreta je ušteda novca jer jedna tona briketa može da zameni 4-5 m3 tvrdog drveta, 500-600 litara lož-ulja, 500-600 m3 gasa ili jednu tonu kvalitetnog uglja. Ljuske se koriste i za dobijanje stočnog kvasca, a pepeo se vraća na njive kao mineralno hranivo bogato kalijumom.
Za ishranu domaćih životinja se pored uljanih sačmi i pogača, koriste i žetveni ostaci. Najveću hranljivu vrednost imaju glavice koje čine 20 % ukupne biomase nadzemnog dela suncokreta. Njena hranljiva vrednost je pre svega u ugljenim hidratima (oko 60%), 5-10% ukupnih proteina i oko 3% ulja. Mogu se koristiti za ishranu domaćih životinja preživara kao cele ili kada se samelju i pomešaju sa drugom voluminoznom hranom. Sorte kraćeg vegetacionog perioda mogu se gajiti kao naknadni usevi ili kao postrni usevi radi vegetativne mase. Ovako dobijena voluminozna hrana, zajedno sa biomasom žita pogodna je za dobijanje kvalitetne silaže. Ako želimo kvalitetniju biomasu za silažu, gajićemo hibride dobijene ukrštanjem suncokreta i čičoke. Ovim ukrštanjem dobijamo veći prinos, veće učešće lista i dobijanje dva otkosa godišnje jer se kosidbom na visini od 10 cm biljke brzo regenerišu. Osim toga, do zime se u zemljištu stvori velika količina krtola koje su po svojoj hranljivoj vrednosti veoma slične krompiru i kao takve pogodne su za ishranu domaćih životinja u svežem stanju.