Ranunculus je vrsta koja baštu krasi u proleće prekrasnim punim ili jednostrukim cvetovima. Spada u porodicu Ranunkulaceae, u koju spada još 50 rodova i nekoliko hiljada vrsta. Na spomen ranunkulusa neki će se odmah setiti malog žutog livadnog cveta. U baštama se ipak uzgaja vrsta koju krase krupniji i raznobojniji cvetovi, Ranunculus asiaticus. Osim ove dve vrste u baštovanstvu se često koristi i vrsta Ranunculus aquaticus, vodena biljka koja se može uzgajati i u vrtnim jezercima. Prirodno stanište ove vrste proteže se od Grčke preko Turske pa sve do Irana.

Ranunkulus naraste u visinu od 30 – 45cm, u širinu oko 20cm i u proleće formira rozete od zelenoplavih ovalnih urezanih listova.  Na vrhu dolazi jednostruki cvet nalik cvetu maka ili dupli koji je sličan cvetu božura.

Cveta krajem proleća ili početkom leta,  u različitim bojama od bele preko žute i narandžaste do roze, crvene i purpurne. Ranunkulus se najlakše razmnožava pomoću lukovica, iako ga je moguće razmnožiti deljenjem, kao i semenom. Lukovice se sade u jesen, kao i lukovice drugih geofita proletnje cvatnje. Kako bi biljka uspješno izrasla, osigurajte joj mjesto sa mnogo sunčeve svetlosti. Voli peskovito, dobro oceđeno tlo. U toplijim danima treba joj osigurati dosta vlage. Nakon cvatnje potrebno je odstraniti ocvale cvetove da ne bi trošila hranljive materije na stvaranje semena. Kada biljka požuti, vadi se iz zemlje, a gomolji se suše i spremaju za iduću sezonu. Ranunkulus se koristi za uređenje leja proletnje cvatnje. Lepo će izgledati zasađen uz rub staze kao i u posudama na terasi. Zbog duplih cvetova i dugačke cvetne stabljike koristi se kao rezano cveće za aranžiranje, i bukete.

Najčešće štetočine su lisne vaši, lisni mineri i grinje. ali se takode može javiti trips i bela leptirasta vaš. Glavne bolesti su uvenuće, Botrytis sp.i plamenjača, i sve mogu biti konrolisane preventivnim tretiranjem određenim fungicidima.