Mere nege useva soje i suncokreta

Ilustracija: iznikao suncokret
Ilustracija: iznikao suncokret

Suncokret i soja spadaju u ratarske kulture koje se seju u proleće kada se temperature setvenog sloja zemljišta ustali od 8-10° C. Za suncokret oko 8° C, a za soju od 8-10 °C.

To su kulture koje traže da se brine o njima, da se obilaze, nadgledaju i da se paze. I najmanju promenu kada vidimo na usevu trebalo bi odmah da reagujemo tako da uz nečiju stručnu pomoć pronađemo uzrok. Svedok sam da su nanošene ogromne štete na prinos i sam njegov kvalitet nehajnim odnosom Ili samo  odlaganjem obilaska parcela poljoprivrednika.

Mi mere nege u suncokretu i soji sprovodimo da bi tek izniklim biljkama i kasnije, omogućili nesmetan porast, prolazak kroz sve faze razvoja i formiranje svih organa neophodnih za cvetanje, oplodnju i nalivanje zrna i  kasnije obavljanja uspešne žetve.

U proizvodnji navedenih kultura srećemo se sa širokolisnim i uskolisnim korovima koji se mogu rešiti na dva načina hemijski i mehanički. Kod suncokreta se rešavaju posle setve pre nicanja, a tokom vegetacije protiv uskolisnih korova. Kod  soje hemijski se rešavaju pre setve inkorporacijim, posle setve pre nicanja, do treće troliske protiv uskolisnih i širokolisnih i kasnije  do cvetanja samo protiv uskolisnih korova. Pojavom hibrida suncokreta tolerantnih  na tribenuron-metil omogućeno je da se reši problem nekih dosta prisutnih širokolisnih korova kao što je palamida, čičak i neki drugi. Sve pesticide pa i herbicide primeniti uvek samo po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja, nikako po ugledu na nekog drugog u okruženju.

Mehanički način podrazumeva međurednu kultivaciju koja naročito kod soje treba da bude primenjena, pošto je naročito osetljiva u ranim fazama razvoja na prisustvo korova. Korovi su konkurenti , uzimanjem hrane i vode smanjuju prinos i svojim prisustvom otežavaju samu žetvu i smanjuju kvalitet zrna.

Sa međurednom kultivacijom  mi istovremeno se borimo protiv korova, razbijamo pokoricu i rastresamo površinski sloj zemljišta , neki to čak  zovu  i ozračivanje istog. O borbi protiv korova je objašnjeno. Šta postižemo razbijanjem pokorice, pa to da čuvamo vlagu koja je akumulirana u zemljištu na način da su prekinute pore kojima se vlaga diže iz dubljih slojeva zemljišta i isparava sa površine zemljišta. Primetili ste sigurno da je pokorica uvek suva , sve ispari što se popne, dođe do nje. Ta vlaga u dubljem sloju treba da se čuva za nepovoljni , sušni deo godine I da nam odlučujuće utiče na prinos kroz dobro cvetanje, oplodnju i nalivanje zrna .. Ima stara izreka “tri motike, jedna kiša” koja nam govori o značaju međuredne kultivacije na čuvanje vlage. Isto tako mi međurednom kultivacijom postižemo i poboljšavamo prisustvo vazduha u zemljištu što pomaže radu mikroorganizama u prevođenju u pristupačni oblik hranljivih materija kao i radu kvržičnih bakterija kod soje,  a kroz povećanje količine vezanog azota i na sam prinos.

Ilustracija: soja
Ilustracija: soja

Izostankom ove mere, međuredne kultivacije mi usporavamo porast i razviće gajenih biljaka, slabije razvijanje korenovog sistema, stvaraju  se anaerobne i uslovi u zemljištu i povećano gubljenje vlage sa površine zemljišta što sve utiče na smanjenje prinosa.

Naš je zadatak da pazimo da korovi ne prerastu, da  zemljište nije prevlažno,  da poštujemo dubinu obrade  i razmak od biljaka i da posle međuredne kultivacije ostavimo ravnu površinu kako bi površina sa koje isparava vlaga bila što manja. Sve se vrti oko vlage ,i borba protiv korova, pošto su konkurenti gajenim biljkama,a treba poštovati  i  činjenicu da je pri odgovarajućoj vlažnosti zemljišta veća  mineralizacija organske materije.

Prva kultivacija kod suncokreta je kada ima1-2 para pravih listova, druga za oko dve nedelje. Treba paziti na zaštitnu zonu i dubinu kultivacije. Soja se prvi put kultivira kada se pojave, prepooznaju redovi kada dobije prve stalne listove, pa može i više puta  sve do polovine zatvaranja redova.

Ako su  parcele i  čiste, bez korova, treba imati na umu da je razbijanje pokorice, mešanje i ozračivanje zemljišta mnogo  dobra stvar, da je treba primenjivati uvek, svake godine, a tome smo delimično doprineli i mi tako što smo lošom agrotehnikom i lošim gazdovanjem zemljištaem  smanjili  procenat humusa u zemljištu, a zbog toga je lošiji vodno vazdušni režim zemljišta i pokorica se stvara brže, pa međuredna kultivacija postaje obavezna agrotehnička mera u proizvodnji soje i suncokreta.

Poštovanjem plodoreda i setvom zdravog deklarisanog semena mi se borimo protiv nekih značajnih bolesti, a i semenske kuće stvaraju nove sorte soje koje su manje podložne nekim bolestima. Opet upozorenje da se prisustvo bolesti i primena fungicida utvrdii uz preporuke stručnog lica za zaštitu bilja. Isto se odnosi i na prisustvo štetočina pošto samo pravilna detekcija štetočine I izbor odgovarajućeg insekticida može doneti dobre rezultate i smanjiti štetu.

Ilustracija: polje soje
Ilustracija: polje soje

Gde god je moguće treba primenjivati i meru nege navodnjavanje pošto kod soje je odlučujuće u postizanju visokih prinosa da vlaga u fazi cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna bude optimalna. Soja se obično zaliva tri puta i to u fazi početka i završetka cvetanja i tokom nalivanja zrna.

Iz svega treba izvući zaključak da  mere nege, a međuredna obrada spade u njih, utiču na povećanje prinosa i zbog toga su ekonomski isplative. Treba ih primenjivati  svake godine kako zbog zemljišta tako i zbog povećanja prinosa.