Održavanje zemljišta u zasadima šljive u punom rodu ima za cilj poboljšavanje i održavanje njegove strukture, plodnosti i vodno-vazdušnog i toplotnog režima. U intenzivnim zasadima šljive preporučuju se dva načina održavanja zemljišta:jalovi ugar i kombinacija zatravljivanja i herbicida.

Jalovi ugar je obavezan način održavanja zemljišta u uslovima bez navodnjavanja. Jalovi ugar se održavau toku godine primenom rotofreziranja, kultiviranja ili tanjiranja u nekoliko navrata u toku vegetacije u zavisnosti od pojave korova ili pokorice. Prostor u redu i oko stabala se može ručno okopavati ili tretirati herbicidima.

U uslovima sa navodnjavanjem, međuredni prostor se zatravljuje, a trava tarupira kada dostigne visinu 10‒15 cm. U ovom slučaju, prostor u redu se tretiraherbicidima koji kao aktivnu materiju imaju Glifosat u količini 2 l po hektaru udva navrata u toku vegetacije. Herbicidi se primenjuju u pantljikama širine 1 muz red. Prvi put herbicidi se primenjuju krajem aprila i početkom maja, uzavisnosti od razvijenosti korova, a drugi put tokom druge polovine avgusta i prve polovine septembra.

Đubrenje zasada šljive u punoj rodnosti je isključivo potrebno obavljati na osnovu hemijskih analiza zemljišta, hemijske analize lista, projektovanog prinosa i vizuelnih simptoma sadržaja pojedinih makro i mikroelemenata ulistu. Stablo šljive iz zemljišta iznosi iz zemljišta određenu količinu elemenata, deo se ispira, a deo prelazi u jedinjenja koja voćka ne može usvojiti.

Šljiva najviše iznosi kalijum, zatim azot, a manje fosfor, kalcijum i magnezijum.

Đubrenje zasada šljive organskim đubrivima, naročito stajnjakom ima brojnepozitivne efekte. Stoga se preporučuje unošenje 30 do 50 t stajnjaka po hektarusvake treće godine zbog povećanja količine humusa i popravke fizičkih i hemijskih i bioloških osobina zemljišta. Dobro zgoreo stajnjak se unosi u jesen uz obavezno zaoravanje. Primena mineralnih đubriva u zasadu šljive u punojrodnosti bi trebalo da prati đubrenje organskim đubrivima. Za osnovno đubrenjeu jesen bi trebalo koristiti kompleksan mineralna đubriva sa što manjomkoličinom azota, a povećanim sadržajem kalijuma.

Za postizanje visokih prinosa neophodno je zasadu šljive obezbediti sledeće količine osnovnih biogenih elemenata: 200 kg/ha N; 100 kg/ha P2O5; 250 kg/ha K2O. Azotna đubriva (u našimuslovima najčešće se koristi KAN) je potrebno uneti u zemljište neposrednopred početak vegetacije u količini od 400‒500 kg/ha. U zasadima u kojima postoji sistem za navodnjavanje, mineralna đubriva se mogu unositi u zemljište rastvorena u vodi (fertigacija).

Kao dopuna prihranjivanju u intenzivnim zasadima šljive se može koristiti folijarno đubrenje u 2 do 4 navrata u periodu dok su listovi još uvek mladi, amladari nisu odrveneli. Folijarna đubriva sadrže različite količine makro i mikroelemenata, i mogu pored dopune prihranjivanju poslužiti u otklanjanju nedostatka nekog hraniva. Hraniva iz ovih đubriva se mnogo lakše usvajaju prekolista nego preko korena.

Poslednjih godina, intenzivni zasadi šljive su gotovo nezamislivi bez sistema za navodnjavanje. Navodnjavanje pomoću sistema „kap po kap” je najefikasnije najekonomičnije pa je najviše u upotrebi u novim zasadima. Količine vode za navodnjavanje šljive su različite i promenljive i zavise od: ekoloških uslova,zapremine krošnje, sorte, podloge, starosti stabla, faze vegetacije, količineroda i primenjenih mera nege zasada. Najznačajniji periodi kada je navodnjavanješljive neophodno su:

• pred početak cvetanja u sušnim reonima,
• u fazi zametanja
• plodova,
• dve nedelje posle precvetavanja,
• u fazi obrazovanja cvetnih pupoljaka i u
• fazi promene boje pokožice.