Bolesti biljaka najčešće prouzrokuju gljivice, bakterije i insekti. Najbolja zaštita je preventiva, ali je bitan i pravilan izbor staništa za biljku. Ponekad se infekcija ili napad štetočina ne mogu sprečiti. U takvoj situaciji, najvažnije je postaviti pravu dijagnozu i nabaviti odgovarajući lek.

Peruanski ljiljan voli toplu sredinu i osetljiv je na vetar. Treba ga saditi na dobro zaštićenom prostoru. Ova biljka nije otporna na niske temperature, pa ih treba tokom hladnog godišnjeg doba i ranog proleća obavezno pokriti lišćem ili granjem. Bolesti i štetočine koje se mogu javiti kod ljiljana su pegavost lista i siva plesan. Gljivična pegavost lista manifestuje se smeđim pegama i odumiranjem delova biljke. Kako bi se sprečilo širenje ove zaraze, ne saditi biljke previše zbijeno, sa obaveznim proređivanjem cvetova. Prilikom zalivanja ne kvasiti cvetove. Zaražene delove biljke otkloniti.

Ljiljane treba saditi dovoljno razmaknute, kako ne bi jedan drugom pravili senku, da bi svaka pojedinačna biljka rasla i razvijala se. Puževi napadaju list ljiljana, ostavljajući za sobom sluzave tragove i izjedene listove. Puževi golaći dolaze po vlažnom vremenu, skrivajući se u cveću i lišću. Ukoliko ih ima malo, pokupite ih, ujutru ili uveče. Ako ih ima previše, mora se upotrebiti biološko sredstvo protiv puževa.

Kadifica je cvet koji je jednostavan za gajenje, održavanje i razmnožavanje. I pored toga što je veoma zahvalana biljka koja ne zahteva posebnu negu, nije otporna na napade puževa. Treba ih uklanjati posebnim hemijskim sredstvima. Siva plesan se javlja u vidu sivkaste prevlake. Treba obratiti pažnju da biljke budu suve, uklanjati oštećenje delove, kako se zaraza ne bi širila.

Baštenska petunija se javlja u različitim sortama i bojama, koje su zbog svog visećeg rasta pogodne za viseće korpe i balkonske žardinjere. Redovno se moraju uklanjati precvetali i uveli delovi biljke, naročito posle kiše. Povremeno ih treba orezati. Petunije su osetljive na viruse. Prenose se prilikom nege, dok je ređi slučaj preko lisnih vaši. Prilikom dobre nege, virusi se neće širiti. Potrebno je ukloniti zaražene delove biljke i izdvojiti je od ostalih biljaka. Siva plesan se ispoljava kroz truljenje listova. Neophodno je suzbiti je hemijskim sredstvima.

Muškatla je biljka koja podnosi suve i kišne periode, pa je zbog toga dobro prilagođena ekstremnim uslovima koji vladaju u balkonskoj žardinjeri. Nakon kišnog perioda, treba joj ukloniti precvetale i uvele delove, kako ne bi istrulila. Kod muškatle često se javlja bakterijsko uvenuće. Listovi uvenu i izgledaju kao zatvoreni kišobrani. Zatim odumiru pojedinačni listovi, a na kraju i cela biljka. Zahvaćene delove biljke treba ukloniti. Kod ove biljke može se javiti i rđa, koja se ispoljava kroz smeđe fleke na površini lista. Radi preventivnih mera, ne sadite biljke previše zbijeno i pravilno ih zalivajte, kako ne bi bile mokre. Pažljivo uklonite zahvaćene delove biljaka.

Božur je poznat kao rano cvetajuća biljka, raste čak do 1m. Žućkaste fleke na listovima ukazuju na prstenastu pegavost. Biljka slabije cveta, a formirani cvetovi ostaju manji. Na ovaj virus ne može da se deluje, biljku treba ukloniti. Za razmnožavanje, isključivo treba koristiti zdrave delove biljke. Pegavost listova se javlja u vidu braonkastih fleka na površini i ispod lista. Bržo se širi u vlažnim uslovima. Preporučeno je biljku ne saditi previše zbijeno, štedljivo đubriti azotom i uklanjati zahvaćene listove.

Narcis cveta u rano proleće, pa nije podložan napadu različitih štetnih organizama. Zakržljali i povijeni cvetni pupoljci koji se ne otvaraju, ukazuju na problem sa grinjama. Lukovice su mekane i imaju žute pege. Kako bi se rešili grinja, neophodno je držati lukovice dva sata u vodi na temperaturi od 44 stepena. Tako će grinje biti uništene.

Ukrasna kopriva je biljka koje je osetljiva na visoke temperature. Na listovima se pojavljuju opekotine u vidu belih ili zelenih tufni. Neophodno je navikavati biljku na sunce, držati je na svetlom ali polusenovitom mestu. Siva plesan je zabeležena i kod ukrasne koprive. Neophodno je ukloniti zahvaćene delove i zalivati biljku pri osnovi, kako se ne bi kvasila po listovima.

Dan i noć je cvet koji ima minimalne potrebe, a iziskuju i vrlo malo nege. Dovoljno je uklanjati suve delove biljke i redovno zalivati. Infekcija virusom se manifestuje kroz požutele listove i zaustavljen rast biljke. Nije moguće direktno delovati na viruse. Biljke koje pokazuju virusne simptome, treba odmah ukloniti.

Pupavica je cvet koji je osetljiv na veliko strujanje vetra, pa je neophodno pronaći zaštićeno mesto. Siva plesan se širi po vlažnom vremenu i često je zastupljena na listu ove biljke. Ukloniti oštećene delove biljke, redovno ih šišajte i zalivajte ujutru. Kao i kod većine cveća, puževi su veliki problem. Gusti zasadi su pravo sklonište za puževe, pa je poželjno biljke saditi sa većim razmacima.