Božur (lat. Paeonia) je višegodišnja zeljasta ili poludrvena biljka sa podzemnim krtolasto zadebljalim stablom. Raste u umerenim klimatskim uslovima Evrope, severozapadne Amerike i Azije. Legenda kaže da su prve božure u Englesku donele rimske legije još 1200. godine. U Evropi se gaji već više od 600 godina, a u botaničkim knjigama prvi put je opisan 1636. U početku je ukrašavao bašte bogataša i carske vrtove, zbog čega se još zove i carski cvet. Ime božura potiče od kineske reči sho yu, što znači najlepši. Božur je u Kini simbol bogatstva, lepote i časti, verovatno zbog njegove crvene boje, i zajedno sa cvetom šljive tradicionalni simbol Kine. U kineskoj umetnosti božur se koristi simbolično, a motivi ovog, naročito crvenog, se mogu naći na poznatim kineskim svilama, posuđu, kao i na drvenim rezbarijama. Božur je prihvatio i Japan gde slovi za simbol dobre sreće i mira, naročito kada se prikazuje u punom cvatu.

Božur je cveće koje uspeva na plodnom zemljištu slabo kisele reakcije i umerene vlage. Otporan je na niske temperature i mraz, pa u našim klimatskim uslovima dobro prezimljava. Razmnožava se deljenjem korena i sadnjom mladih reznica u dobro pripremljenu zemlju isključivo u jesen, od sredine septembra do sredine oktobra. Posebnu pažnju treba obratiti na dubinu sadnje. Mladi pupoljci se pokrivaju slojem zemlje od tri do pet santimetara, dok razmak između sadnica mora da bude 50 do 70 santimetara kako bi biljka mogla da se širi i razvija.

S obzirom na to da je božur višegodišnja biljka, zemljište u koje se sadi mora se dobro pripremiti dodavanjem organskih (stajnjak) i mineralnih đubriva. Iako dobro podnosi hladnoću stručnjaci za baštovanstvo savetuju da se cveće pre zime pokrije kako bi u proleće brže i lakše isteralo novo izdanke. Božur je vrlo zahvalno cveće jer ne traži posebnu negu, a godinama može da poraste i do metar visine sa bogatim prelepim cvetovima.