Peruanska jagoda ili kineski fenjer je grm na kojem raste bobičasto voće. Može da naraste u visinu do jedan metar, pa je pogodna za balkone koji su okrenuti ka jugu ili zapadu. Cveta od proleća do jeseni. Od belih cvetova nastaju zeleni lampioni koji krajem avgusta dobijaju bež boju.
Lampioni su najlepši jesenji ukras okruženi listovima u obliku srca. Membrana oko plodova se polako suši, pa zrele narandžaste loptice izgledaju kao klikeri u mrežici.
Plodovi ove biljke se jedu kada su zreli, a zeleni mogu biti toksični. Kada je u punoj fazi zrelosti, peruanska jagoda je slatko-kiselog ukusa. Jede se sveža kao dodatak u voćnim salatama. Plodovi su najukusniji krajem jeseni u novembru mesecu. Ubrani mogu dugo da stoje. Ova biljka je pogodna za pravljenje kolača, džemova, sokova i koktela. Omotač koji štiti plod je otrovan.
Orezuje se zakidanjem vrhova izdanaka dok se ne razbokori. Razmnožava se reznicama ili semenom. Seme se seje u plastične posude, saksije ili kontejnere, na dubinu od 1 cm. Zatim se vrši presađivanje u veće posude. Na proleće kada prođu mrazevi, rasađuje se u bašti. Kada biljka malo poraste potrebno je da se veže za drveni kolac. Potrebno joj je hranljivo zemljište, kao i prihrana u toku letnjeg perioda jer će tako više cvetati i imati više lampiona.
Kao korovska biljka, može se naći na brdovitim terenima, uz obode šuma i puteva. Peruanska jagoda može se sušiti i koristiti kao ukras u raznim cvetnim aranžmanima, zbog dekorativnog omotača ploda.
Peruanska jagoda sadrži ugljene hidrate, proteine i malo masti. Ova lekovita biljka važi za dobar antioksidans, zahvaljujući sadržaju polifenola i karotenoida. Bobice su izuzetno zdrave i podižu imunitet. Dosadašnja naučna ispitivanja potvrdila su antikancerogena svojstva peruanske jagode. Korisna je i kod povišenog pritiska i dijabetesa. Koristi se i kao sedativ, protiv groznice i mučnine, ali i za bolesti bubrega i jetre. Ova biljka svrstava se u sam vrh lekovitih biljaka.
