Glavni cilj i pravac je proizvodnja što većih količina kvalitetne vune. Proizvodnja mesa u ovih rasa ovaca je mala. Dohodak se obezbeđuje od vune 80%, a od mesa 20%. Masa grla plemenitih, savremenih rasa ovaca je 50 kg kod ženskih grla, a 80 kg kod
muških. Stasavanje je srednje. Masa tela jagnjadi pri rođenju je 3-3,5 kg. Pri zalučenju telesna masa jagnjadi je 50% telesne mase majki.
Eksterijer ovih rasa je zadovoljavajući. Širine prednjeg i zadnjeg dela tela nisu dovoljno razvijene. Dužina pramena je 7-9 cm. Sve merino rase svrstane u ovu kategoriju imaju najbolju i najkvalitetniju vunu. Valovitost vlakna je ravnomerna. Vuna je natopljena svetlo žutom i belom vunskom mašću. Količina godišnjeg nastriga vune je kod ovaca 5-6 kg, akod ovnova 7-9 kg. Životinje se odlikuju karakterističnim kožnim naborima na vratu, a neretko i po čitavom telu.
Merino rase ovaca za proizvodnju vune su veoma otporne na loše klimatske uslove. Prilagođene su kako pustinjama tako i planinskim predelima, gde su predeli siromašni travama. One predstavljaju odličan potencijal za tov, jer u dobrim uslovima
mogu da povećaju proizvodnju mesa. Što se tiče genetike odlikuju se velikom varijabilnošću. Odlika svih ovih modernih merino rasa ovaca je da su krupnije od materinskih rasa i sojeva, da im je vuna nešto grublja i da su mesnatiji.
Veoma je bitan uticaj ovih rasa na oplemenjivanje gruborunih populacija ovaca. Merino rase su najpogodnije za tekstilnu industriju.
Najznačajnije merino rase su:
- starošpanska merino rasa
- merino rambuje
- nemački merino
- američki merino
- australijski merino
- stavropoljski merino
- merino arl
