Kako sve više potrošača brine o čistom vazduhu i čistoj hrani i žele da kupe organsku hranu, tako se i sve više proizvodnih parcela prevodi u organsku proizvodnju. Na zapadu se koristi više različitih termina, pa se tako od skoro govori i o tzv. „regenerativnoj poljoprivredi“, ali šta to znači? Regenerativni sistem poljoprivredne proizvodnje je takav vid proizvodnje koji se fokusira na zdravim, mineralno bogatim, i biološki raznovrsnim zemljištima na kojima se može proizvoditi visoko kvalitetna i nutritivno bogata hrana, dok se istovremeno poboljšava zemljište, usevi i prihod proizvođača. Farma može biti sertifikovana kao organska jednostavno izbegavanjem zabranjenih hemijskih supstanci, ali cilj treba da bude na očuvanju kvaliteta i plodnosti zemljišta. Ovo ne samo da vodi ka zdravim usevima već i gradi organsku materiju i dobru strukturu u zemljištu i stvara tzv. otpornost zemljišta, tj. doprinosi sveukupnom ‘’zdravstvenom’’ stanju zemljišta. Drugo ime za ovaj sistem poljoprivrede je „biološka poljoprivreda“. Umesto oslanjanja na hemijske preparate u proizvodnji useva, vraćamo se očuvanju zemljišta kao glavnog nosioca održive proizvodnje i prinosa.
Da bi smo procenili potencijale zemljišta, proizvođači bi pre svega trebali da urade kompletnu agro-hemijsku analizu zemljišta, i to sa posebnim osvrtom na prisustvo i količine makro i mikro elemenata. Sledeći korak je stvaranje idealne životne sredine za ‘’život’’ zemljišta. Zemljište ‘’hranimo’’ pomoću različitih izvora organske materije: stajnjak, kompost, ili kombinacija različitih planova vrsta koje se gaje kao „zelenišna đubriva“ kulturama kojima se upravlja samo da nahrani život zemljišta. Ova zelenišna đubriva se plitko mešaju u zemljištu gde dolazi do reakcije sa mikroorganizmima i obilne proizodnje organske materija čime se indirektno poboljšava struktura zemljišta. Svaka intervencija na zemljištu je svedena na minimum, a uvek je učinjena sa namerom: da se stvori idealan dom za mikrobiološki život zemljišta; da se razbije pokorica; ili da se uradi duboka aeracija zemljišta kada je to neophodno, višak vode da se otkloni/upije i da ima dovoljno prostora za vazduh i vodu u zemljištu.
Što je bolji kvalitet zemljišta, to su zdravije biljke, dobijaju potrebne nutrijente i omogućuju bolji razvoj korenovog sistema. U takvom sistemu, biljka proizvedena na ovaj način ima više prostora da se odbrani od bolesti i štetočina. Tako biološka, regenerativna poljoprivreda nije samo čist vazduh i čista voda, već je i čista hrana sa boljim zdravstvenim prednostima. To je sistem u kome je fokus na regeneraciji zemljišta koristeći odgovarajuću obradu tla, mnogo minerala za biljke i za život zemljišta.