Ricinus je jednogodišnja a negde i višegodišnja zeljasta biljka. Poreklom je iz tropskih krajeva i odgovara mu toplo vreme, kao i dosta vlage. Ima atraktivne listove i cvetove. Ogromni listovi u jesen pocrvene, takođe i plodovi, koji najviše podsećaju na plod kestena koji čine ovu biljku pravim ukrasom vrta. Cveta sitnim belim cvetovima koji su grupisani u cvasti. Ova biljka gaji se za ukras, kao i za sirovinu za proizvodnju veoma cenjenog i traženog ricinusovog ulja.
Ricinus se može uzgajati u saksiji, ali će u bašti više narasti. Razmnožava se semenom. Pošto se u našim krajevima uzgaja kao jednogodišnja biljka, seje se svake godine obično u martu mesecu. Semenke se potapaju u mlaku vodu na 24 h. Seme klija u roku od mesec dana. U maju mesecu kada biljka dostigne visinu od 15 cm, može se presaditi u vrt.
Ricinus je ukrasna i lekovita biljka, ali i veoma otrovna. Stručnjaci tvrde da je jedna od najotrovnijih biljaka. Usled kontakta sa ricinusom može doći do burne alergijske reakcije. Cela biljka je otrovna, a posebno seme.
Sa druge strane, ricinus je poznat kao lekovita biljka. Lekovito je samo ulje iz semenki ricinusa. U narodnoj medicini ricinus je, odnosno ricinusovo ulje, tradicionalno sredstvo u lečenju opstipacije i tegoba creva, hemoroida, analnih fistula, polipa u crevima, katara želuca i creva.
Koristi se u lečenju oštećene jetre i slezine, groznice, glavobolje, lumbaga, reume, išijasa, bolova u zglobovima, nervnih bolesti, za čišćenje krvi nakon trovanja. Danas se ricinusovo ulje sve više primenjuje u kozmetičkoj industriji. Najviše se koristi za kosu, obrve i trepavice. Ima regenerativna svojstva. Na kožu deluje zaštitno, umirujuće i zaceljujuće.
Pravljenje ricinusovog ulja treba prepustiti kvalifikovanim stručnim osobama. Ulje se dobija u postupku hladnog ceđenja zrelog oljuštenog ricinusovog semena. Zatim se ulje kuva, kako bi se eliminisao ricin (otrov).
