Ventilacioni sistemi u štalama su važni, ne samo da bi se stoka dobro osećala, već i da ne bi došlo do pada proizvodnje. Ona omogućava kravama da kontrolišu svoju telesnu temperaturu. U svim vremenskim uslovima je važno snadbevanjem svežim vazduhom. Ona je neophodna za uklanjanje štetnih gasova kao što su karbon-dioksid i amonijak, za smanjenje toplote priozvedene od strane
životinja, kao i smanjenje vlažnosti u štalama.
Da bi životinja bila zdrava mora postojati ravnoteža između same životinje i njene okoline. Kod stajskog držanja je potrebno zaštititi zdravlje životinja i njihove proizvodne sposobnosti. Faktori koji utiču na bolesti koje se javljaju kod intenzivnog načina držanja, a vezani su za okruženje su kvalitet vazduha, voda, hrana, vlažnost, temperatura, osvetljenost.
Grla bolje podnose niske temperature ukoliko je suvo i nema promaje, u odnisu na visoke.

Optimalna temperatura mora dabude 12-18°C. Kako niske temperature utiču na pad proizvodnje tako utiču i visoke. Padom temperature ispod 4° C, deo hrane se troši na zagrevanje organizma. Dok temperatura iznad 25° C utiče na pad apetita, a sa tim i na pad mlečnosti .  Krave imaju potrebu za svežim vazduhom.

S obzirom da provode dosta vremena u ležećem položaju, glave neposredno iznad poda, gde je velika koncentracija neprijatnih gasova (vodonik-sulfat, ugljen- dioksid, dok je amonijak lakši i zastupljen je u gornjim slojevima vazduha). Ukoliko dođe do nakupljanja velike količine ovih gasova, životinje smanjuju konzumiranje hrane. Može da se primeti i njihova uznemirenost praćena čestim ustajanjem i leganjem..Da bi sprečili ove pojave važno je obezbediti dobru ventilaciju.
Treba obratiti pažnju i na vlažnost vazduha. Povećana relativna vlažnos utiče na pojavu mnogih bolesti, dok smanjena vlažnost otežava disanje i utiče na pad apetita. Poželjna vlažnost bi bila između 60-80%. Dobra ventilacija zavisi od veličine štale.U velikim štalama je lakše postići dobru ventilaciju. Razlikujemo dve vrste : vertikalnu i horizontalnu.

Danas se preporučuje horizontalna ventilacija sa otvorenim bočnim zidovima na štali, pri čemu se oni mogu zatvarati sa mobilnim plastičnim zavesama kada je vreme loše. Najbolja i najjeftinija je prirodna ventilacija. Topao vazduh je lakši od hladnog, pa se toplota koja se stvara kreće prema krovu štale. Zato se ostavljaju otvori na krovu kako bi topao vazduh mogao izlaziti vani ,a sa njim i amonijak, vlaga,i karbon -dioksid. Koliki će otvor da bude zavisi od broja krava. Nagnutost krova bi trebala biti oko 25 stepeni, kako bi se obezbedila dobra prirodna ventilacija.
Koristi se i veštačka ventilacija koja je sigurnija i više se preporučuje. Tokom zime ventilator se podesi na manji broj obrtaja, povremeno uključuje, a leti radi punim kapacitetom i veoma često bez prekida.