Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji zastupljeno je oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje međusobno se razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda, otpornosti prema ekološkim stresovima.
Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.
Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:
- sorte jabukolikog oblika
- sorte kruškolikog oblika
- sorte zvonastog oblika
Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:
- sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
- sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
- sorte vrlo krupnog ploda ( više od 500 g)
Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:
- sorte slatkastog ukusa
- sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
- sorte kiselkastog ukusa
- sorte kiselkasto-slatkastog ukusa
Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.
Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:
- rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
- srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
- pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)
Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:
- slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
- umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
- rodne ( sa prinosom većim od 150 kg/stablu)
