Preporuka je struke da se prekine sa sve uočljivijom praksom ostavljanja površina  u nepromenjenom stanju posle obavljene žetve. Nikakav problem nije da se uoči da su parcele posle strnih useva sve ređe obrađene,  a sve češće ostavljene da stoje do kasne jeseni i početka zime kako bi se tek tada uradila obrada zemljišta.

Mi sa ljušćenjem strništa počinjemo posle obavljene žetve  usitnjavanja žetvenih ostataka ako nisu izneti. Te  usitnjene žetvene ostatke trebalo bi pravilno rasporediti po površini,  i tek onda ih uneti u zemljište.  Sve te operacije : usitnjavanje žetvenih ostataka i pravilna raspodela po površini parcele su bitne  i  ne bi ih trebalo preskakati,  te je  preporuka je da se urade u roku od 24 h po obavljenoj žetvi.

Ljušćenjem strništa počinjemo sa obradom zemljišta za narednu kulturu. Ovo je naročito važno usvojiti  i primeniti zbog visokih temperature u tom period i čuvanja preostale vlage u zemljištu . Voda koja je sačuvana pod prethodnom kulturom ,  podiže se iz dubljih slojeva i isparava sa  površine zemljišta usled visokih temperature i kretanja vazduha. Takođe usled te zaostale vlage je lakše uraditi kvalitetno ljušćenje strništa. Uočeno je da se kod narednog useva smanjuje prinos ako se ljuštenje strništa obavi posle mesec dana od  žetve , a kamoli ako se sačeka jesen. Semena korova se rasipaju i povećava se njihova brojnost. Kad ljuštimo strnjište mi provociramo nicanje korovo i njihovo kasnije uništavanje sa osnovnom obradom.

Da remiziramo : ljušćenje strništa podrazumeva pliću obradu kako bi dobili rastresit sloj zemljišta koji će bolje da čuva preostalu  i prihvati novu vlagu , zaoravamo žetvene ostatke  čime unosimo organsku materiju i  popravljamo osobine zemljišta ,  provociramo nicanje semena korova I njihovo kasnije uništavanje osnovnom obradom , ometamo razvoj višegodišnjih korova , zahvaljujući njoj osnovnu obradu će mo uraditi kvalitetnije , na neobrađenom strništu glodari pronalaze povoljne uslove , skloništa I obilje hrane.  Žetvene ostatke usitniti I pravilno rasporediti po parceli I zatim najbolje u roku od 24h od žetve plitko zaorati.

Žetvene ostatke je zakonom zabranjeno paliti , pored toga mogu se naneti velike štete kroz proširenja požara , pa je to još jedan razlog da naša strništa odmah obradimo na preporučen način.