Izvoz meda u prvih pet meseci 2018. bio je veći šest odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izvezene su 852 tone meda, vredne četiri miliona dolara. Najveća izvozna tržišta su Norveška i Italija, a izvoz u SAD i Makedoniju višestruko je povećan, saopšten je iz PKS.

Firme registrovane za izvoz meda i proizvoda od meda prošle godine izvezle su 2.538 tona meda u vrednosti 9, 8 milion dolara, najviše u Italiju,  Norvešku  i Nemačku. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, 2017. u Srbiji je bilo 849.000 košnica,  43 odsto više nego  2011. i sedam procenata više nego 2016.

Očekuje se dalji rast broja košnica u Srbiji, jer se sve više ljudi bavi pčelarstvom. Ove godine, proizvodnja bagremovog i lipovog  meda bolja je nego prethodne, ali je proizvodnja suncokretovog meda manja zbog obilnih kiša. Medna sezona je na izmaku, a pčelari postepeno pripremaju pčele na uzimljavanje.

Srpski med je posebno kvalitetan, a izvoz na velika i zahtevna tržišta potvrda je kvaliteta našeg proizvoda.Med je u perspektivi velika izvozna šansa Srbije jer je cela zemlja pogodna za razvoj pčelarstva. Glavna dobit u ovoj privrednoj grani nije samo proizvodnja meda, već i oprašivanje biljnih kultura. Istraživanja u svetu potvrdila su da se pravilnom upotrebom pčela u oprašivanju, uz ostale mere, prinos povećava od 60 do čak 100 procenata.

U Privrednoj komori Srbije već deceniju i po aktivna je Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda koja okuplja sve relevantne privredne subjekte iz ove branše. Nizom inicijativa i aktivnosti Grupacija podržava unapređenje razvoja i jačanje domaćeg pčelarstva. U okviru Grupacije za pčelarstvo, u toku je izrada Programa razvoja privrednog pčelarstva a predloženo je i da se razmotri formiranje Instituta za pčelarstvo, jer Srbija je jedina zemlja u okruženju koja ga nema.