Lan ( Linum usitatissimum L.) je jedna od najstarijih gajenih biljaka, gajen je u Indiji pre oko 9.000 godina. Uljani lan se gaji radi semena iz koga se dobija laneno ulje. Od ulja se proizvode boje i podne obloge – linoleum. Seme lana ima značaj u ljudskoj ishrani. Zbog sadržaja biljnog lepka seme potopljeno u vodi obavija se sluzavim slojem koji deluje kao blag prirodni laksativ, a može se koristiti u lečenju upala sluzokože usta, želuca i creva. Osim toga laneno seme poboljšava crevnu peristaltiku. Pored linolenske kiseline sadrži i grupu jedinjenja lignana koji su se pokazali i kao antikancerogena jedinjenja. Omega-3 masne kiseline, koje sadrži laneno ulje, podstiču pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, smanjuje rizik od srčanih bolesti snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi, čisti krvne sudove od masnih naslaga reguliše nivo šećera u krvi. Pored toga značajan je sadržaj u semenu lana vitamina (E, C, B1, B2, B6, niacina, pantotenske kiseline, biotina…) i minerala. Za ljudsku ishranu mogu se koristiti cele semenke lana koje se stavljaju u mešavine za pekarske proizvode. U lekovite svrhe preporučuje se da se laneno seme koristi dobro samleveno, a može i da se prepeče i pospe preko salate od svežeg povrća, jogurta ili peciva.
Lanene pogače su visokokoncentrovana hrana za domaće životinje, koje sadrže od 30-36% belančevina i do 32% svarljivih bezazotnih materija.
Jednogodišnja je biljna vrsta, samooplodna je biljka uz pojavu 0,3-2% stranooplodnje u normalnim uslovima. Stranooplodnja se obavlja pomoću insekata. Za gajenje lana pogodna su rastresita zemljišta čista od korova, s dobrim vodo-vazdušnim režimom (peskovito-ilovasta, ilovasto-peskovita, koja su propusna i slabo kisele do alkalne reakcije, pH od 6,2 do 7,2). Najveće potrebe za vodom su u fazi formiranja pupoljaka i cvetanja, a posle se potreba za vodom sve više smanjuje. Uljani lan traži više svetlosti i u uslovima dobrog osvetljenja daje veći prinos semena s većim sadržajem ulja.
Poslednjih godina došlo je do inteziviranja proizvodnje lana, mada je proizvodnja lana teža od proizvodnje strnih žita.
Lan ne podnosi gajenje u monokulturi jer dolazi do pojave štetočina i bolesti. Na istu se površinu može sejati svakih 6 – 7 godina. Odgovara mu svaki pedusev koji se rano skida i tako omogućava blagovremenu i kvalitetnu obradu zemljišta. Najpovoljniji predusevi za lan su strna žita.
Osnovna i predsetvena obrada zemljišta obavljaju se po sistemu obrade za jare kulture. Za prinos semena od 2,5 t/ha lana, treba primeniti 125 kg/ha N, 60 kg/ha P₂O₅ i 136 kg/ha K₂O. U zemljište treba uneti dve trećine NPK đubriva prilikom osnovnne obrade ili predsetvene pripreme, a ostatak u prihranjivanju, pred početak intenzivnog porasta.
Za setvu treba odabrati sorte lana otporne na bolesti, čisto i zdravo, deklarisano seme visoke klijavosti. Setvu započeti kada je zemljište umereno toplo i kad nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva. Optimalni rok za setvu lana je između 15. marta i 10. aprila. Kako bi u žetvi ostvarili optimalan sklop 400-500 biljaka po metru kvadratnom , potrebno je zasejati 600-650 semenki po metru kvadratnom. Računa se da od posejanih semenki ostane do žetve, oko 75 – 80%. U ređem sklopu stabljika se bolje grana, ali je lan slabo konkurentan korovima. Količina semena za setvu iznosi 50 -60 kg/ha, zavisno o krupnoći i upotrebnoj vrednosti semena. Lan se može sejati žitnom sejalicom ili sejalicom za sitnosemene kulture. Razmak između redova trebao bi biti 15-30 cm. Seme lana je sitnije i ne sme se duboko sejati. Dubina setve na težim zemljištima iznosi 1-2,5 cm, a na lakšim 2 – 4 cm.
Plod lana je višesemena loptasta čaura, na vrhu je zaobljena. Sadrži po deset semenki. Žetva lana vrši se žitnim kombajnom u punoj zrelosti, kada je seme potpuno zrelo i biljke poprime smeđu boju. Puna zrelost nastupa kad se vlaga semena snizi ispod 14%. Pri kombajniranju je vrlo važno podesiti kombajn da ne dođe do oštećenja semena. Nakon kombajniranja seme treba očistiti od primesa i dosušiti.
U našim ekološkim uslovima prinos semena uljanog lana najčešće iznosi 1-2 t/ha.
Korovi koji često predstavljaju problem u usevu lana, mogu se uspešno suzbijati primenom herbicida. Rano uklanjanje korova je važno kako bi eliminisali konkurenciju samom usevu. Međutim, mnogi širokolisni korovi čine ozbiljne probleme u usevu jer nemamo odgovarajući herbicid koji bi primenili odmah nakon setve, nego tek u vegetaciji kod visine lana od 5-10cm. Najčešća štetočina lana kod nas je buvač, koji u kratkom vremenu može naneti velike štete mladom usevu lana. Buvač se pojavljuje čim izbiju mlade biljčice lana i u uslovima toplog i mirnog vremena njegova aktivnost dolazi do punog izražaja. Za suzbijanje ove štetočine koristiti dozvoljene insekticide.
