Kao što je poznato javnosti, država Srbija je pratila propise EU i pre par godina zabranila tretman semena suncokreta i kukuruza spornim neonikotinoidima (imidakloprid, tiametoksam i klotianidin). U međuvremenu, EU je zabranila svaku vrstu njihove primene na otvorenom prostoru (ubuduće se smeju koristiti samo u staklenicima), i pitanje je meseci kada će se ta zabrana primeniti i u Srbiji, kako je zaključeno ovih dana na sastanku predsednika SPOS-a sa šefom fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede Nenadom Milojevićem. Međutim, to više nije problem srpskih pčelara. Problem srpskih pčelara je nelegalna primena navedena tri sporna neonikotinoida suprotno srpskim i evropskim propisima od strane nesavesnih poljoprivrednika.

Predsednik SPOS-a je nedavno o tom problemu pisao u časopisu „Srpski pčelar“ upozorivši pčelare na informacije sa terena da se sve veći broj poljoprivrednika odlučuje da tretira seme suncokreta i kukuruza zabranjenim neonikotinoidima, uglavnom ih nabavljajući na crnom tržištu, na kome su znatno jeftiniji. Pčelarima je savetovano da pokušaju sve što mogu i da se raspitaju da li je seme na konkretnim parcelama gde sele, tretirano neonikotinoidima ili ne, što je skoro nemoguća misija, do te informacije moguće je doći samo na velikim gazdinstvima gde se takvim glupostima ne bave, jer postoji dobra zaštita semena drugim vrstama neonikotinoida, koji se nisu pokazali opasnim za pčele.

I tako, dok neznanje caruje kod naših poljoprivrednika, a našim pčelarima stradaju pčele, nešto se mora preduzeti. Nešto novo. Jer, redovne procedure očigledno nisu dovoljne pošto niti ima dovoljno inspektora u Srbiji niti se, i da ih ima, može pokriti svaka njiva u Srbiji. Ne postoji država na planeti koja ya ovakve situacije ima dovoljno inspektora, te se kao jedino rešenje nameće široka društvena akcija, gde će svako od nas odraditi samo svoj deo posla.

Na sastanku sa šefom fitosanitarne inspekcije Nenadom Milojevićem razgovarano je o svim mogućim modalitetima za rešavanje ovog velikog problema nelegalne primene neonikotionida, jer pčelari skoro nikako ne mogu znati na kojim parcelama je seme tretirano neonikotinoidima, a na kojim nije.

Zato je dogovoreno sledeće: 

1. Da se pozovu svi pčelari i savesni poljoprivrednici da anonimno prijave SPOS-u (pa će SPOS prijavu proslediti nadležnim inspekcijama) ili direktno inspekciji, svako saznanje o tome da neko tretira seme suncokreta ili kukuruza zabranjenim neonikotinoidima, ili pak da prodaje pesticide uvežene „crnim kanalima“ u svom domaćinstvu.
2. Nak0n prosleđivanja prijava inspekciji, inspekcija će službeno angažovati policijske organe, kao i tržišnu inspekciju, i proveriti tačnost prijave, te preduzati odgovarajuće mere. Sada je svakom od nas na raspolaganju da u svom selu, gradu ili opštini iskorenimo prodaju nelegalnih pesticida, i to moramo da uradimo ODMAH, već sada, a ne kad dođe trenutak ya selidbu na suncokret 2019. godine, jer će tad biti kasno. Problem sa nelegalnim pesticidima je u tome što oni zvanično nisu predmet rada fitosanitarne inspekcije koja se bavi samo primenom legalno registrovanih pesticidač. Crno tržište je predmet rada policije i tržišne inspekcije, a pesticidi na crnom tržištu se smatraju opasnim materijama, a ne pesticidima. Međutim, fitosanitarna inspekcija itekako može da „angažuje“ policiju i tržišnu inspekciju, ali mora da raspolaže prijavom onih koji se bave nelegalnom primenom ili nelegalnom distribucijim pesticida.
3. Pored svega ovoga, naredne godine, kada suncokret bude zasejan i krene da niše i raste, fitosanitarna inspekcija uzorkovaće određeni broj parcela (najbolje po prijavi, ili slučajnim izborom, pre svega u krajevima gde je ove godine bilo trovanja, što znači da je bilo nelegalne primene neonikotinoida), i obaviti analizu biljaka na prisustvo spornih neonikotinoida. Jedna takva analiza košta oko 32.000 dinara (i država će u tu svrhu morati da odvoji značajnu sumu), te molimo da sve prijave budu ozbiljne i što je pouzdanije moguće.
4. Na kraju moramo da JAVNO SAOPŠTIMO da, iako je bilo mnogo priče o trovanju pčela na suncokretu, ni SPOS ni inspekcija nisu dobili NIJEDNU JEDINU prijavu trovanja. Pčelari su neprijavljivanje pravdali smešnim razlozima koje ne želimo ni da spominjemo, ali KRAJNJE je vreme da pčelari shvate da ono što nije zapisano, nije se ni dogodilo. Da je prijava bilo, makar Odboru za zaštitu pčela SPOS-a, sada bismo tačno znali na kojim područjima je došlo da masovnih trovanja pčela, kako bismo se usmerili upravo na njih. Na žalost, na osnovu šturih, površnih i nekompletnih priča o trovanjima na društvenim mrežama, mi prave podatke nemamo. Zao molimo još jednom sve pčelare da prijave ovogodišnja trovanja na suncokretu Odboru za zaštitu pčela SPOS, obrazac imate na svakoj omotnici časopisa „Srpski pčelar“ ovog proleća, kao i u brošuri koju je SPOS svojevremeno izdao (OVDE).