Stočni kelj najviše se gaji u Francuskoj, Engleskoj, Holandiji, Belgiji, Danskoj i Nemačkoj. Sadrži mnogo vrednih hranjivih sastojaka, pa je vrlo kvlitetna stočna hrana.

Dugo se koristi, čak do tri meseca, a da mu se ne smanjuje kvalitet. Jako je dobra predkultura jer guši korove i ostavlja plodno zemljište. U prvoj godini gajenja daje vegetativnu masu koja se koristi za ishranu domaćih životinja, a druge godine oblikuje cvetove i plodove.

Stočni kelj proizvodi se setvom, a potrebno je 1 do 1,5 kilogram semena po hektaru. Najbolja je setva pneumatskom sejalicom 50 x 20 ili 70 x 20 cm. Širina reda zavisi od načina skidanja. Dobra je „stenhej“ sejalica, a može da posluži i žitna „kvernelanc“ ako se ostavi otvorena svaka četvrta lula. Tada se po hektaru troši tri-četiri kilograma semena. Za male površine stočni kelj se seje ručno. Setva u rano proleće (mart). Skidanje od jula do kraja godine. Dok su biljke manje kosi se cela biljka neseckana, a kasnije, kad usev stočnog kelja odraste, kosi se seckan na 5 do 10 centimetara. Na malim površinama i za malu potrošnju ručno otkidanje donjeg lišća, a na kraju stabljiku iseckati i pohraniti. U uslovima navodnjavanja stočni kelj seje se kao naknadni postrni usev, a bez navodnjavanja kao redovni.

Perast je pogodan za ishranu goveda, svinja živine, kao i divljači, od ranog proleća do početka maja, zavisno od godine i intenziteta iskorišćavanja. To je veoma kvalitetna kabasta stočna hrana, koju treba koristiti od faze pune butonizacije do faze punog cvetanja. Ovakvim načinom obezbeđuje se ishrana stoke tokom 10-15 dana. U proleće stočni kelj sadrži veiliki udeo lišća, a stabljike su meke i životinje ga rado jedu. Goveda, krave muzare, odlično reaguju na ishranu stočnim keljom, ali ga treba postepeno uvoditi u ishranu, 20-30 kg dnevno po grlu na početku, a kasnije do 60 kg dnevno.

Za postizanje visokih prinosa, pored adekvatne osnovne obrade zemljišta (25 cm) i dobre predsetvene pripreme (prevesti zemljište u mrvičastu strukturu) treba ga obilno đubriti. Treba primeniti stajska i mineralna đubriva. Stajnjaka uneti 25-30 t/ha, a mineralnih đubriva u količinama: do 70 kg/ha azota, do 30-40 kg/ha fosfora i 60-100 kg/ha kalijuma. Ukupnu količinu fosfora i kalijuma potrebno je primeniti pred osnovnu obradu zemljišta, dok se 1/3 azota trba uneti u zemljište pre setve, a 2/3 u vreme prolećnog porasta (prihranjivanje u februaru).

Količina semena za setvu stočnog kelja varira u zavisnosti od roka setve i kreće se od 12-15 kg/ha pri setvi na 12,5 cm. Veće količine semena (do 20 kg/ha) se moraju upotrebiti na lošije pripremljenim zemljištima. Dubina setve je 1-2 cm, i zato je neophodna fina predsetvena priprema da bi seme uneli na odgovarajuću dubinu. Posle setve je obavezno valjanje, da se ostvari čvršći kontakt zemljišta i semena. Seje se od početka septembra do sredine oktobra.

Prinos zelene krme stočnog kelja u glavnom roku setve (setva u jesen) kreću se od 50-80 t/ha, a u navodnjavanju do 100 t/ha.