U Stojniku, selu kod Aranđelovca, posetili smo domaćinstva porodica Bendić i Birčanin, čija je primarna delatnost proizvodnja jagoda.
Aleksandar Bendić jagode uzgaja na jednom hektaru, dok se drugi zasad nalazi na imanju njegove sestre Snežane Birčanin. Sa kolegom Ninoslavom Stevanovićem, Aleksandar vodi brigu o oba zasada. On se opredelio za sorte sibila i kvin eliza, a u zasadu Birčaninove zastupljene su sorte kleri i sibila. To su uglavnom rane sorte, namenjene za upotrebu u svežem stanju. Uz stručne savete Gorana Đakovića, urednika Agrobiznis magazina, očekuju da će proizvesti dovoljno kvalitetnih jagoda za izvoz na inostrana tržišta, u Švedsku, Holandiju, Nemačku, Dansku i ostale skandinavske zemlje.
Na imanju se nalazi jednoreda folija, sistem za navodnjavanje kap po kap, što je praktično bila i najskuplja investicija. Domaćini se nadaju da će sredstva uspeti da povrate preko subvencija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Predali su zahtev za povraćaj uloženih sredstava i sada čekaju odgovor Ministarstva.
Za zasade jagode potrebna je primena savremene agrotehnike, jer zemlja mora da bude dobro usitnjena, što je na ovom gazdinstvu primetno i urađenoveoma dobro , ističe Goran Đaković.Mnogo je lakša sadnja u tom slučaju i mnogo lakše ukoliko zemljište navodnjava sistem kap po kap. Bendić i Birčanin imaju mogućnost da navodnjavaju iz tri izvora: pored gradskog vodovoda, koriste bunarsku vodu i rezervoar , tako da su što se tiče navodnjavanja, potpuno obezbeđeni.
Za jedan hektar zasada jagoda potrebno je uložiti 8000 – 9000 evra, u zavisnosti od toga koji se sistem primenjuje. Potrebno je oko hiljadu evra za sistem za navodnjavanje, za kvalitetni sadni materijal oko 3.000 evra, dok su folije i creva oko 1.000 evra. Obe porodice sadnice nabavljaju iz Valjeva i Topole. Sibila je iz Topole, a iz Valjeva su kvin eliza i kleri. Proizvođač je Goran Pavić iz Valjeva koji ima matični zasad za proizvodnju jagoda i sadnog materijala.
OČEKIVANA DOBIT I POVRAĆAJ INVESTICIJE
Imajući u vidu da subvencije mogu biti odobrene za ovakve investicije i budući da je zasad podignut u skladu sa najsavremenijim standardima, ovo gazdinstvo bi već sledeće godine moglo da očekuje određenu dobit. Ako se pokaže da su prijem kao i materijal bili dobri, prva godina bi trebalo da bude pozitivna, dok se u drugoj i trećoj godini može očekivati ozbiljna dobit. Obično u prvoj godini dolazi do povraćaja uloženog, i to je ono što proizvodnju jagoda čini primamljivom za sve veći broj poljoprivrednika. Ako jagode zasadite u julu ili avgustu, već u maju možete da očekujete rod, a samim tim i povraćaj investicije, ističe Đaković.
RADNA SNAGA I OŽIVLJAVANJE SELA
Za sadnju jagoda bilo je angažovano desetak žena iz Stojnika i Aranđelovca, koje su u zasadu radile dva-tri dana, dok je na samom projektu bilo angažovano njih petoro. Aleksandar se bavio klasičnom agrotehnikom i izborom sortimenta, a njegov kolega Ninoslav navodnjavanjem.
Očekuje se da će se zasadi u Stojniku širiti, jer je zemljište pogodno za zasad jagoda. Samo selo, sa oko 350 kuća, takođe je izuzetno razvijeno i ekonomski jako, jer je tu smeštena fabrika brava „Stublina“ sa oko 300 zaposlenih. Već za koji dan imaće „Fortunin“ megamarket, što je po sebi zanimljivo, jer u ostalim selima ne postoje takvi marketi. Planirana se i otvaranje benzinske pumpe, jer je ovo selo u samom srcu Šumadije, od Lazarevca je udaljeno 36 km, od Topole oko 20 km, a od Aranđelovca 10 km. Strateški, ovo selo zauzima izuzetno dobar položaj, sva domaća tržišta su na raspolaganju a, do Beograda se auto-putem stiže za 50 minuta. Uz blizinu auto-puta, velika prednost je dobrainfrastruktura. Cena zemlje je takođe pristupačna i ukoliko želite da investirate u zasad jagode i da kupite manju kuću u selu, trebaće vam oko 25.000 evra.
Zemlja se navodnjava jednom dnevno, u ranim jutarnjim časovima, oko sat vremena. Potrebno je da bude više od 60% vlage u zemljištu, pa je – kako savetuje Goran Đaković, potrebno da kupite klasične vlagomere u prodavnicama za poljoprivrednu opremu, koji koštaju oko 1.200 dinara. Pomoću njega može da se odredi pH vrednost, vlažnost i osvetljenost. Veoma je važno da se, tokom pripreme zemljišta za sadnju,da se primeni duboko oranje 30-35 cm, potom tanjiranje, a kada se zemljište dovoljno prosuši radi se freziranje. Freziranjem se primenjuje nešto od pesticida za sprečavanje pojave korova, a i onih koji se koriste za stopiranje semena. U ovim zasadima je, po savetu Gorana Đakovića, primenjen Stomp® Aqua. Dakle, 3 litra po hektaru (1 litar pokriva otprilike 30 ari) i očekuje se da u narednih 6-7 meseci neće biti problema sa korovima, između redova i pod folijom. Veoma je važno da se nakon primene ovog preparata zemljište ostavi da odstoji barem tri dana, kako bi preparat delovao i da se ne bi zatvarao pod foliju, što kasnije može da ima negativne efekte na jagode.
Da bi se zaštitili od rizika, vlasnici gazdinstva su odlučili da osiguraju zasad. Što se tiče same bezbednosti proizvodnje, zasad će biti osiguran kod kompanije „Dunav osiguranje“, kod koje je već osigurana kuća, tako da su rizike, kada je reč o proizvodnji i plasmanu jagoda, sveli na minimum. Polisa osiguranja je oko 600 evra, tačnije nešto manje 75.000 dinara po jednom hektaru, a pokriva faktore rizika kao što su grad, poplave, udar groma i slično. Od osiguravajuće kompanije se obično dobija pamflet sa listom svih osiguranih rizika sa informacijom o sumi koja će biti isplaćena ukoliko nastane neki od navedenih rizika.
