Prema raznim istraživanjima koje se rade svake godine, Srbi, verovali ili ne, poslednjih godina jedu sve više povrća. Ali, ne zato što smo kao nacija počeli zdravije da se hranimo, već zato što je izdvajanje novca za hranu sve manje.

Tako prosečan Srbin za godinu dana pojede oko 123 kilograma povrća, najviše krompira i to oko 38 kilograma po glavi stanovnika. Odmah posle njega je kupus,  sa 18 kilograma, a godišnje pojedemo i 12 kilograma luka.

Potrošnja mesa svake godine opada, a po rečima mesara,  domaćice najčešće kupuju mleveno meso. Zašto? Zato što u meso dodaju jeftine sojine ljuspice,  čime se dobija na količini, a ukus spremljene hrane ne menja drastično.

Meso, koje je sve skuplje,  zamenjuje se mesnim prerađevinama, ali onim najjeftinijim i najmanje kvalitetnim. Prosečna četvoročlana porodica u Srbiji mesečno pojedeo oko četiri kilograma mesnih prerađevina! Prema podacima iz trgovinskih lanaca,   najviše se kupuju najjeftiniji proizvodi – parizer, alpska salama i kobasice. Kako objašnjavaju trgovci cena je ključna prilikom kupovine, a lojalnost potrošača nekom brendu u mesnoj industriji ne postoji, već se isključivo kupuju proizvodi koji su na sniženju.

Jedemo sve manje hleba

Sve zabrinutiji su i pekari jer jedemo sve manje hleba, u proseku po dve kriške dnevno po glavi stanovnika. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i proizvođača hleba kupovina ove, za mnoge osnovne životne namirnice, poslednjih nekoliko godina pala je za 18 odsto, iako se upotreba hleba uvek povećavala u periodima ekonomske krize i siromaštva. Međutim, to pravilo danas ne važi, pa godišnje pojedemo oko 72 kilograma hleba po glavi stanovnika.

Iako je bilo za očekivati,  da će sa padom upotrebe hleba porasti konzumiranje testenine  to se nije dogodilo. Srbi u proseku godišnje pojednu jedva 2, 7 kilograma testenije, za razliku od, recimo Italijana, koji potroše više od 23 kilograma raznih vrsta testenine godišnje po glavi stanovnika. Razlog? Testenina se u Srbiji i dalje tretira kao prilog i hrana koja goji, pa je zaobilazimo u širokom luku.

Na sve mršavijim srpskim trpezama sve je ređe i mleko, koje trošimo upola manje nego ostali stanovnici Evrope. Iako imamo bogatu ponudu mlečnih proizvoda, to je za Srbina sa prosečnom platom postalo gotovo luksuz.

Kada je u pitanju konzumiranje voća , i tu smo među poslednjima u Evropi. Uglavnom se kupuje sezonsko voće,  ali isključivo kad je na sniženju u supermarketima.

Iako lekari i stručnjaci za ishranu,  stalno apeluju da se na trpezi bar jednom do dva puta nedeljno nađe riba, Srbi ovaj apel ne čiju. Za razliku od ostatka Evrope i sveta u Srbiji se izuzetno malo jede riba, svega pet do sedam kilograma godišnje po glavi stanovnika, što je upola manje od svetskog proseka. Potrošnja je neznatno uvećana u vreme posta, najčešće se kupuje šaran, a i tada se potrošači žale na visoke cene.