Biodizel je tečno gorivo proizvedeno iz biljnih ulja ili iz korišćenih ulja i masti. Biodizel veoma čisto sagoreva i podseća na standardni dizel. Proizvodi se od ulja koje se dobija od suncokreta , soje ili uljane repice pomoću metanola i katalizatora. Po hemijskom sastavu je mešavina metil estara masnih kiselina. Ovo gorivo jeste obnovljivi izvor energije jer se troši onom brzinom kojom se obnavlja. Gorivo je delom nižeg energetskog sadržaja, ali sadrži veći procenat kiseonika što pomaže boljem sagorevanju.
Na osnovu iskustva u proizvodnji biodizela najbolja kultura je uljana repica i suncokret . Sa jednog hektara uljane repice i suncokreta dobija se od 1400 -1500 lit. ulja . a preradom soje dobija se oko 400 l.
U preradi od 1000 l ulja dobija se oko 300 l biodizela i dve trećine pogače za ishranu stoke . Vrednost pogače za ishranu stoke na tržištu se kreće oko 65 dinara po kilogramu.
Za proizvodnju biodizela koristi se metanol koji u svojoj primeni zahteva pažljivo rukovanje i njegova upotreba može predstavljati opasnost u proizvodnji. Za preradu 200 lit. ulja koristi se 35 lit. metanola. Proizvodnja biodizela u sopstvenoj režiji za farmere može biti isplativa samo u slučaju da je zatvoren proces proizvodnje od njive do rezervoara.
U praksi često mešaju biodizel i dizel i tako smanjuju troškove proizvodnje.
Razvojem savremene tehnologije farmeri danas mogu da kupe opremu za proizvodnju biodizela za oko 2000. evra .
Pored ekonomske isplativosti čija se cena proizvodnje trnutno kreće oko 80 din. po litru biodizela nemerljiv je i učinak u zaštiti životne sredine.

U Sremu ima desetak poljoprivrednika koji proizvode biodizel od ulja soje. Poljoprivredmici koji se bave  tovom  svinja ili goveda i kome je soja osnovna sirovina za ishranu  je isplativo da to radi. U nekim drugim slučajevima verovatno ne, ali u uslovima gde je soja osnovni proizvod koji se koristi za ishranu životinja i gde je ulje kolateralna šteta, isplati se proizvoditi biodizel.