U Srbiji šipak uglavnom raste samoniklo, te se može naći gotovo svuda, kako u ruralnim i zabačenim područjima tako i na urbanim mestima. U poslednje vreme počeli su i da gaje šipurak, i polako raste interesovanje. Plemeniti šipak raste na plantažama i vrlo se lako bere. Nema jaku aromu, kao što je to slučaj sa divljivim šipkom, te je i manje lekovit od divljeg.
Optimalno vreme za berbu šipka je od sredine septembra do sredine oktobra, ali i zavisnosti od vremenskih uslova plodovi se beru sve do novembra. Bere se plod koji još nije potpuno dozreo. Berbu na jednom grmu treba obavljati sukcesivno, zbog neravnomernog zrenja plodova. Zeleni, nedozreli i tvrdi plodovi, kao i prezreli i mekani plodovi, nisu za berbu. Ovi plodovi nisu lekoviti. Plodovi se beru dok su svetlo-crvene boje.
Berba se obavlja kada je vreme suvo i sunčano. Odmah nakon berbe plodove je potrebno očistiti, uzdužno prerezati i staviti da se suše. Šipak se suši na temperaturi od 40°C, jer na toj temperaturi plodovi zadržavaju crvenu boju.
Zbog visokog sadržaja vitamina C preparati od šipka služe kao sredstvo za jačanje imuniteta. Šipak sadrži i materije koje olakšavaju probleme sa dijarejom.
