Kako bismo pravilno planirali i u pravo vreme obavljali agrotehničke mere i mere zaštite, neophodno je poznavanje biološkog ciklusa vinove loze. Iako se biološki ciklus završava zrenjem i berbom grožđa, to ne znači da radovi u vinogradu prestaju. Izreka „da vinograd traži slugu, a ne gospodara“ potvrđuje svoju tačnost činjenicom da ni posle berbe za vinogradare nema odmora.
Naprotiv, u vinogradu u periodu od novembra do februara meseca, vinogradare očekuje niz poslova:
zaštita čokota od niskih temperatura;
jesenja duboka obrada zemljišta;
jesenje đubrenje;
ispitivanje potencijalne rodnosti;
rezidba.Osnovno dubrenje se obavlja odmah nakon berbe grožđa. Pri osnovnom đubrenju koriste se organska i mineralna đubriva. Organska dubriva se periodično primenjuju, svakih 4-5 godina. Po 1 ha površine primeni se oko 4 vagona stajnjaka ili, srazmerno sadržaju organske materije, manje komposta, treseta i dr. Moguće je korišćenje i zelenišnog đubriva. Biljke za zelenišno đubrenje seju se u jesen a zaoravaju u periodu cvetanja (maj). Od mineralnih đubriva koriste se fosforna i kalijumova dubriva. Ona se rasturaju po čitavoj površini ili u brazde, a zatim zaoravaju. Zbog slabije pokretljivosti ova đubriva se unose pomoću jednorednog podrivača ili dvorednog depozitora na dubinu 20-50 cm. U zavisnosti od plodnosti zemljista koristi se 400-600 kg / ha.
Za regulisanje kiselosti zemljista koriste se krečnjak (mleveni) sa 80 – 90% CaCO3; dolomit (CaCO3 x MgC03, 80 – 90 %); lapor; pečeni kreč; njival itd.
