Na dno jamića se najpre ubaci sloj od 5-6 cm trošne, plodne i umreno vlažne zemlje sa površine na koju se smeštanjem kalema u jamić zrakasto rasporedi korenov sistem. Zatim se na koren stavlja sloj rastresite umereno vlažne površinske plodne zemlje u debljini 10-15cm pa se zemlja nagazi. Potom se u jamić stavlja 5 kg dobro zgorelog stajnjaka pomešanog sa zemljom, pored toga potrebno je dodati i malo
mineralnog fosfornog i kalijumovog đubriva u količinii 100 gr superfosfata i 50gr kalijum-sulfata po jamiću.
Onda se jamić ispuni zemljom. Ako se sadi u proleće kada je suvlje vreme obavezno je zalivanje. Istovremeno se uz svaki kalem stavlja kolac. Nakon zatrpavanja jamića iznad svakog kalema pravi se ,u zavisnosti od uslova humka od sitne zemlje, pri osnovi šira a pri vrhu uža.Visina humke je 4-5 cm na pesku a na ostalim zemljištima 3-4 cm iznad najvišeg ostavljenog okca na lastaru. Ona štiti kalem ili korenjak odsušenja. Opasnosti od sušenja postoje sve dok se na lastarima obrazuje 3-4 lista. Međutim gde god je zemljište bolje i vazduh vlažniji tokom prve polovine vegetacije a takođe i tamo gde postoji mogućnost navodnjavanja, nebi trebalo stavljati
humku.Kalemovi koji se sade bez humke moraju se parafinisati .

U nekim zemljama sadnja loze je manje više mehanizovana. Hidromehaničkom sadnjom pomoću vodenih sondi (hidrobura) još više se ubrzava sadnja loze. Pored mehanizovanog kopanja rupa hidrosondama, automatski se zaliva i đubri rastvorom mineralnih đubriva. Nepovoljna je okolnost što se korenov sistem u tom slučaju mora više skraćivati i to na 2,5 do 3 cm. Tako se gube rezervne hranljive materije odbačenim delovima korena (mogu se ostaviti i duži koreni, npr. 4-5 cm dužine tako da su prilikom uvlačenja njihovi vrhovi okrenuti gore, a kad se uvuku do dna jamića, kalem se povuče malo nagore i vrhovi korena se ponovo okrenu nadole).Postoji danas i mašinska sadnja kad se radi i istovremeno zaliva,đubri i kalemovi pokrivaju humkama.