Da bi vinogradarska proizvodnja bila uspešna pre sadnje treba znati istoriju same parcele to jest na parcelama na kojima je bio vinograd ne preporučuje se podizanje vinograda u periodu od tri godine. Razlog za to su razne bolest koje se mogu preneti na mladi zasad. Postoji mogućnost, odnosno opasnost i od gljive truležnice posebno ako je zemljište vlažno. Kada je ispunjen ovaj uslov neophodno je odraditi agrohemijsku analizu zemljišta na osnovu čije preporuke se obavlja meliorativno đubrenje a zatim zemljište treba duboko izorati, kasnije isitniti a staro korenje ako ga ima odstraniti.
Tehnika pripreme kalemova za sadnju – Od vremena nabavke pa do momenta sadnje potrebno je lozne kalemove zaštititi od izmrzavanja, isušivanja i napada plesni i štetocina, pa sezato kalemovi moraju čuvati u odgovarajućem trapu ili skladištu. Pri sadnji vinove loze izuzetno je značajan postupak sa loznim kalemovima i njihova priprema za sadnju.
Za sadnju se mora upotrebiti samo visoko kvalitetan sadni materijal, a to znači da zadovoljava sve kriterijume:
anatomsko-morfološke, fiziološke, genetske i zdravstvene, odnosno lozni sadni material koga prati i odgovarajuća dokumentacija: deklaracija o kvalitetu sadnog materijala, sertifikat o autentičnosti i čistoći sorte i uverenje o zdravstvenom stanju. Posle izvršenog pregleda i odabiranja kalemova za sadnju, pristupa se neposrednoj pripremi kalemova za sadnju. Vreme od iznošenja loznih kalemova do njihove sadnje treba da bude što kraće.
Priprema sadnog materijala pred sadnju obuhvata:
– pregled i odbacivanje sadnica koje ne odgovaraju postavljenim kriterijumima,
– prekraćivanje lastara na 1-2 okca,
– prekraćivanje svih korenova na 10-12cm.
Priprema kalemova treba da se izvodi na zašticenom mestu, kako kalemovi ne bi bili izloženi isušivanjum od sunca ili vetra, treba ih održavati u vlažnom stanju kvašenjem ili provizornim trapljenjem u vlažnom pesku.
Pripremljeni kalemovi moraju se zasaditi za 2-3 dana.
Vreme sadnje – U našim klimatskim uslovima loza se sadi u toku zimskog mirovanja najčešce u proleće i jesen.
Dubina sadnje – Dubina sadnje vinove loze zavisi od reljefa i klime. Lozu treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou ili malo iznad površine zemlje. Na nagnutim terenima usled erozije na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja a na nižim do zatrpavanja. Na višim mestima spojna mesta postaju ogoljena a na nižim zatrpana. Da bi se to ublažilo na višim delovima kalemovi se sade tako da budu 3-4cm ispod, a na nižim delovima 3-4cm iznad površine zemlje. Dubina sadnje kalemova iznosi 35-40cm.
Oblik i dimenzije jamica – Najjednostavniji način kopanja jamića za sadnju je ručno pomoću ašova i može imati trouglast ili pravougaoni oblik. Dubina jamica treba da bude 5-10 cm duža od dužine korenovog stabla sadnog materijala. Druga dimenzija jamica-širina odnosno prečnik treba da bude oko 40cm. Mesta za kopanje jamića obeležavaju se kočicima prilikom razmeravanja redova i sadnih mesta u okviru organizacije
teritorije.
