Kada su u pitanju zasadi evropske brusnice, bitno je da u njihovoj blizini bude izvor vode, kao i da budu na dobro osvetljenom mestu. Nikako ih ne treba saditi u dubokim dolinama,  niti na zemljištima sa visokim nivoom podzemnih voda.

Zemljište se priprema,  tako što se višegodišnje rastinje ukloni sa parcele i počinje se sa dubokim oranjem u jesen. Za evropsku brusnicu je pogodna laka i peskovita i polupeskovita zemlja, kao i plodna humusna. Pre sadnje, ukoliko je potrebno, trebalo bi izvršiti popravku zemljišta,  unošenjem treseta ili strugotine. Tako se obezbeđuju povoljni uslovi za dobar prijem sadnica, tim i brži porast brusnice.

U proleće se tanjiračama i frezama obavlja fina priprema zemljišta, a neposredno pred sadnju,  kopanje jamića i punjenje smešom odgovarajuće pripremljenog supstrata. Optimalno vreme za obavljanje sadnje ove vrste brusnice je proleće, pre nego što izdanci počnu da rastu.

Sadnja u jesen je preporučljiva,  samo ukoliko su novi izanci dobro sazreli i odrveneli. Kao sadni materijal najbolje su tzv. kontejnerske sadnice, a koriste se i one proizvedene na klasičan način, koje imaju dobro razvijene letoraste i korenov sistem. Sadnice bi trebalo saditi u jame čija se veličina određuje prema razvijenosti korena i 2-3 cm dublje nego što su bile u rastilu.

Najčešće se primenjuje sistem gajenja na gredicama u vidu prostih redova ili dvorednih pantljika. Ukoliko se gaji po jednorednom sistemu, rastojanje između gredica bi trebalo da bude od 60 do 90 cm, što omogućava kretanje u zasadu i primenu mehanizacije, dok se biljke u redu sade na rastojanju od 25 do 30 cm. Pri dvorednom sistemu rastojanje između gredica je od 40 do 60 cm, između redova u pantljici 30 do 40 cm, a između biljaka u redu 20 do 30 cm.

Za gajenje brusnice na malim površinama, tkz. okućničkom gajenju, sadnja se može obaviti u obliku kvadrata na rastojanju 30×30 cm ili 40×40 cm, što će zavisiti od bujnosti sorti, kao i načina održavanja zemljišta. Za podizanje novih zasada, po hektaru je  potrebno od 12000 do 30000 sadnica, u zavisnosti od sistema gajenja.

Pošto se zasadi, neophodno je i zalivati, naročito na peskovitim i poroznim zemljištima. Kao najbolji način navodnjavanja se navodi sistem kap-po-kap, u proseku 1-2 cm vodenog taloga nedeljno. Pošto je brusnica veoma osetljiva na povećanu koncentraciju soli u vodi, ne sme se dozvoliti potpuno isušivanje zemljišta.