Pored visokokvalitetnih priplodnih i mlečnih grla,  koja se nalaze na našim gazdinstvima, jedan od uslova za ekonomski isplativu proizvodnju u govedarstvu, a naročito u proizvodnji mleka,  je korišćenje mahunarki u ishrani goveda. Mahunarke su visokokvalitetno hranivo,  bogato proteinima, koji su neophodni u ishrani goveda.

Bakterije iz roda Rhizobium, nalaze se na korenu mahunarki  i  fiksiraju azot iz vazduha,  i taj azot koristi biljka domaćin, a što ne iskoristi ostaje u zemljištu, za narednu kulturu.

U plodoredu se koristi najviše kao prethodni usev,  pošto utiču na visinu prinosa naredne kulture. Ulaze u sastav travno – leguminoznih smeša povećavajući sadržaj proteina u njima,  a takođe i prinos. Veliki značaj imaju  i kao ispaša pčelama. Mora se reći,  da većina mahunarki izazivaju naduv kod preživara,  i to treba imati na umu. Takođe se i slabo siliraju u odnosu na trave i kukuruz.

Površine na kojima se gaje mahunarke,  koje se koriste u ishrani stoke treba povećati. Problem je izbor mesta i vrsta gajene kulture,   koje ne odgovaraju datim uslovima na poljoprivrednom gazdinstvu, ali se gaje i dalje najverovatnije iz navike koje se teško menjaju.

Jednostavno treba izabrati krmne kulture –mahunarke koje odgovaraju agroekološkim uslovima koji vladaju na našem gazdinstvu.

Plava lucerka ( Medicago sativa L.),  višegodišnja biljka,  je  svuda gde se može gajiti najznačajnija mahunarka,  i gaji se na najvećim površinama. Proizvodi  se svuda gde ima mlečnih grla , bukvalno svuda i gde uspeva i gde ne uspeva,  što samo govori o njenom značaju za naše stočare. U suvoj materiji ima do 20% sirovih  proteina.

Većina naših zemljišta oko Save i Dunava su kisela,  sa pH vrednostima koje ne odgovaraju proizvodnji lucerke, pa je jedna od preporuka,  gajiti je u travno – leguminoznim smešama,  pošto  pored povećanja prinosa , lakšeg čuvanja sena mi dobijamo i mogućnost korišćenja iste i  kroz ispašu.

Svuda gde su povoljni uslovi lucerku treba gajiti kao čist usev pošto tada dobijamo visoke prinose koje koristimo kroz seno , silažu , senažu i lucerkino brašno.

Najvažnije u proizvodnji i korišćenju lucerke je odrediti pravi trenutak košenja. To je u mlečnom govedarstvu sredinom pupoljenja , što je faza pre početka cvetanja . Za ostalu stoku se kosi kada je 10-20% cvetova otvoreno.

Na kvalitetnim zemljištima prinos lucerke je visok i  ide od 12-19 t/ha suve materije. Ima objavljenih rezultata sa preko 2 t/ha svarljivih proteina. Na manje kvalitetnim zemljištima prinosi su manji, pa je opšte pravilo da se lucerka seje na najkvalitetnijim parcelama na jednom gazdinstvu.

Crvena detelina (Trifolium pratense L.),   je posle lucerke najznačajnija mahunarka kod nas. To mesto je zaslužila time što se može gajiti i tamo gde neće lucerka,  odnosno gde je niža pH vrednost. Ima kraće vreme iskorišćavanja od lucerke , ali uspeva gde neće lucerka. Gaji se najčešće u čistoj kulturi. Koristi se kroz zelenu krmu , seno , silažu. Može se kositi kada je 20-30 % biljaka u punom cvetu. U suvoj materiji ima do 20% proteina. Prinosi sena su od 10-12 t/ha , a zelene krme i do 40 t/ha.

Bela detelina ( Trifolium repens L. ,  je cenjena biljka koja je svoje mesto našla u travnim smešama,  koja se koriste u područjima sa većom količinom padavina. Praktično se ne gaji kao čista kultura.  Višegodišnja je biljka,  koja je kvalitetna i zanimljiva je po tome što ima stolone,  pomoću kojih zauzima prazan prostor u travnjacima, pa preko toga popravlja travnjak,  i produžava vek korišćenja.

Koristi se za ishranu stoke kroz ispašu, kosidbu, senažu i silažu , a zanimljiva je po tome što ima više vitamina u odnosu na lucerku. Pošto je u smeši sa travama ima manje onda se momenat košenja određuje u odnosu na trave. Količina sirovih proteina je do 22%.

Spada u kvalitetnu pčelinju pašu,   dajući med visokog kvaliteta.

Esparzeta,  je značajna po tome jer  može uspešno da se gaji gde lucerka i crvena detelina ne daju značajne rezultate. Iskorišćava se putem ispaše i kosidbe. Može se gajiti samostalno ili u tavnim smešama.

Kosi se za seno kada prvi cvetovi počnu da cvetaju,  ne treba kositi kasnije pošto biljka ogrubi.  Gaji se kao čista kultura,  ili u smeši sa travama, rado koristi u ishrani. Prinos zelene krme se kreće od 35-55 t/ha i 7-14 t/ha suve materije.

Žuti zvezdan (Lotus corniculatus L.),   je biljka koja uspeva na vlažnim, suvim, kiselim, krečnim, peskovitim, glinovitim zemljištima, prosto rečeno svuda gde ima poljoprivrednog zemljišta. U ispaši ne izaziva naduv,  na plodnim zemljištima lucerka i crvena detelina  daju veće prinose , ali žuti zvezdan se i ne gaji na njima.

Kosi se za seno ili svežu krmu u fazi punog cvetanja,  kada se gaji kao čista kultura, a kada je u smeši sa travama kasnije. Najviše se koristi za spravljanje sena. Koristi se u travno-leguminoznim smešama.

Prinos zelene krme žutog zvezdana je od 40-50 t/ha, a sena od 8-10 t/ha.

Do kvalitetnog mleka pored genetike,  veliki udeo ima i kvalitetna ishrana kako po količini tako i po kvalitetu. Mora se velika paznja posvetiti izboru i kvalitetu gajenih mahunarki,  kroz izbor parcele, odličnoj osnovnoj obradi zemljišta , izboru, vremenu i načinu primene organskih i mineralnih đubriva, pravilnom izboru sortimenta, setva urađena po pravilima struke i sve ostale agrotehničke mere kao što je prihrana, borba protiv korova i štetočina .

Određivanje najboljeg trenutka košenja,  je mnogo važno za ekonomičnost i isplativost proizvodnje i kako dalje postupiti sa prinosom, da li ga koristiti kao zelenu krmu,  seno, silažu ili senažu .

Puno pitanja na koja je struka dala odgovore i usled toga naš savet je da naši stočari i ratari,  ako imaju pitanja pitaju savetodavce, da dolaze na predavanja, radionice i zimske škole u predstojećim zimskim danimam  kako bi to što proizvedu na svojim njivama,  najbolje iskoristili kroz mlečnost ili prirast svoje stoke. Ako ne mogu da utiču na cenu svog proizvoda, mogu bar jeftinije da proizvedu,  ono čime se bave i na taj način da  povećaju zaradu.