Lucerka je višegodišnja biljka koja živi 5 do 7 godina. Međutim, u našim proizvodnim uslovima najčešće životni vek lucerke je nešto kraći i kreće se u proseku oko 3 godine. Razlozi za to su mnogobrojni, a najčešće se vezuju za greške u tehnologiji proizvodnje koje se prave počev od samog izbora parcele i zasnivanja lucerišta, pa do grešaka u samoj agrotehnici.
Propusti napravljeni u zasnivanju lucerišta vode proređivanju lucerišta, odnosno smanjenju sklopa biljaka, a samim tim i smanjenju prinosa i kvaliteta krme, kao i skraćenju perioda iskorišćavanja.
Izbegavati setvu lucerke na kiselim zemljištiam – Posebnu pažnju prilikom zasnivanja lucerišta treba posvetiti izboru parcele. Na parcelama predviđenim za setvu potrebno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i ukoliko je rN niža od 5,5 takve parcele izbegavati za setvu. Na zemljištima kisele reakcije (rN<5,5) lucerišta već posle druge godine znatno smanjuju prinos zelene mase, proređuju se, biljke se suše, nestaju. Uzrok tome je povećan sadržaj pokretnog aluminijuma na takvim parcelama, koji deluje toksično na korenov sistem biljaka lucerke. Ukoliko ne postoji mogućnost da se lucerka zaseje na parcelama koje nisu kisele reakcije, potrebno je pristupiti njihovoj popravci primenom kalcifikacije. Kalcifikacija je mera kojom se u zemljište unosi određena količina krečnog materijala. Izvodi se sa osnovnom obradom zemljišta i uz obavezno unošenje određene količine stajskog đubriva.

 Izbegavati zakorovljene parcele – Prilikom izbora parcele obratiti pažnju na zakorovljenost parcele. Poželjno je prisutne korova na parceli desetak dana pre setve uništiti nekim od zemljišnih herbicida.

 Setvu obaviti u optimalnom roku– Setva lucerke u letnje-jesenjem roku opravdana je samo ukoliko u to vreme ima dovoljno padavina. Ukoliko kišni period nastupi kasnije, onda biljke kasnije niču i ulaze u zimu nerazvijene, pa golomrazica od -6°S može potpuno da ih uništi. Poželjno je da setva završi do 10. septembra, kako bi biljke ušle spremne u zimu. Setva nakon ovog datuma nosi sa sobom rizike, jer lucerka nema vremena da se dovoljno razvije, ulazi nespremna u zimu i postoji opasnost da strada od zimskih mrazeva. Prema mnogim istraživanjima i iskustvu iz prakse, lucerka kod nas uspešno prezimljava ako u zimu uđe sa razvijenih 8 do 12 listova.
 Organska đubriva unositipod predusev – Lucerka odlično reaguje na đubrenje organskim đubrivima u količini 30 do 40 t/ha. Međutim, poželjno je da se stajnjak unese pod prethodni usev, kako bi se izbegla opasnost da se zemljište može zaraziti vilinom kosicom i drugim korovima.

Pitanje đubrenja azotom pre setve – Često se postavlja pitanje đubrenja azotnim đubrivima. Lucerka je azotofiksator, odnosno ima sposobnost fiksacije atmosferskog azota. Ipak potrebno je određenu količinu azota (30-60 kg/ha) uneti pre setve, koja je potreba da se ubrza razvoj klijanaca lucerke dok ne počne aktivnost bakterija azotofiksatora. Takođe, pre setve potrebno je seme inokulisati mikrobiološkim đubrivom Nitraginom.
Koristiti deklarisano seme – Za setvu obavezno koristiti kvalitetno, dorađeno seme proverenih proizvođača i dorađivača. Nedorađeno seme nepoznatih proizvođača najčešće je puno semena korova i viline kosice, koje jako teško utvrditi golim okom. Setvom takvog semena povećava se zakorovljnost parcela i najčešće vodi propadanju lucerišta. Troškovi semena u ukupnim troškovima u godini zasnivanja učestvuju u veoma malom procentu. Obzirom na to poljoprivredni proizvođači ne treba da dozvole da mala ulaganja dovedu u pitanje čitavu proizvodnju lucerke.

Pravilno đubrenje lucerišta – Đubrenje lucerišta kako pri njegovom zasnivanju, tako i u godinama iskorišćavanja u našoj proizvodnoj praksi često se obavlja nepravilno. Za 18 t/ha prinosa u 3 do 5 otkosa godišnje potrebna je velika količina hraniva, odnosno đubriva. Naši proizvođači najčešće unose manje količine đubriva od potrebnih, a i u većini slučajeva te količine se ne unesu osnovnom obradom u dublje slojeve odakle ih biljke mogu koristiti. Za uspešnu proizvodnju lucerke potrebno je sa osnovnom obradom uneti đubriva sa povećanim sadržajem fosfora, oko 500 do 600 kg/ha NPK (10:30:20) ili NPK (8:24:16), a 200 kg/ha sa predsetvenom pripremom zemljišta. U godinama iskorišćavanja posle poslednjeg otkosa treba primeniti celokupnu količinu NPK đubriva, a azotna đubriva u proleće pre kretanja vegetacije. Ukoliko se lucerka gaji na zemljištima na kojima je smanjena aktivnost azotofiksatora (teška, zbijena, kisela) poželjno je nakon prvog otkosa primenit određenu količinu azotnog đubriva kako bi se pospešio vegetativni porat.

Vreme košenja u godini zasnivanja – U godini zasnivanja lucerišta prvi otkos trebalo bi obaviti što kasnije od uobičajenog košenja. U prvoj godini života i u početnim fazama razvoja lucerka ima usporen razvoj nadzemnog dela, dok je rast korenovog sistema intenzivniji. Optimalno vreme košenja je u fazi punog cvetanja, pa do formiranja mahuna. Kasnijom kosidbom prvog otkosa biljkama se daje mogućnost za bolje ukorenjavanje i preraspodelu biljnih hraniva, čime se pospešuje njegov ubrzani razvoj, kao i dobro formiranje krunice iz koje će u narednim porastima izbijati brojni pupoljci.
Prerana kosidba iznuruje mlade biljke, smanjuje prinose i negativno se odražava na dugovečnost lucerišta.
Takođe, treba voditi računa o visini košenja prvog otkosa. Prvi otkos kosi se na visini od 7 do 10 cm, dok ostali se kose na visinu 5 do 7 cm.
Zbog veoma usporenog rasta i razvoja lucerke u prvoj godini, kada se intenzivno razvija korenov sistem, a slabije nadzemni deo biljke, slaba je konkurentna sposobnost lucerke prema korovima, posebno širokolisnim. Ako već nisu preduzete sve preventivne mere da suzbijemo pojavu korova, korove treba hemijski suzbijati, a ne prevremenim i ubrzanim košenjem kako se to najčešće radi.
Vreme polednjeg otkosa – Veoma bitan momenat u proizvodnji lucerke je i pravilno određivanje vremena košenja poslednjeg otkosa u jesen. Obzirom da se u tom periodu lucerka priprema za prezimljavanje, poslednji otkos mora biti najmanje 50 dana pre nastupanja prvih jesenjih mrazeva (-2,2 °C). Time se obezbeđuje dovoljno dug period da se koren i krunice obezbede hranom za prezimljavanje i upešan početak vegetacije u proleće. Sistem kosidbe u jesen treba da obezbedi obnavljanje rezervih hranljivih materija, koje omogućavaju da biljke prežive na niskim zimskim temperaturama. Zbog toga pri planiranju sistema kosidbe tokom godine potrebno je uzeti u obzir da razmak između pretposlednjeg i poslednjeg otkosa bude nešto duži. U našim agroekološkim uslovima optimalno je da poslednji otkos obavi početkom novembra, a pretposlednji 45 dana ranije.

Zaštita od izmrzavanja – Lucerka je višegodišnja biljka, pa je opasnost od izmrazavanja tokom zime česta pojava. Kao mere borbe preporučuje se gajenje sorti otpornih na niske temperature, gajenje lucerke na plodnim zemljištima, kao i đubrenje đubrivima sa povećanim sadržajem kalijuma, čime se povećava sadržaj šećera u biljci i na taj način smanjuje opasnost od izmrzavanja.